asked 11 years ago OZENJEN SAM I IMAM DIJETE I ZIVIM U PORODICNOJ KUCI!MI SMO U PRIZEMLJU KUCE I IMAMO ZASEBAN ULAZ A MOJI(RODITELI I DVA BRATA,OD KOJIH JE MLADJI OZENJEN)NA SPRATU.
DEFINICIJA MOJIH JE SEBICNOST,PROSTO NIKO OD NJIH NE RAZMISLJA O MENI I MOJOJ PORODICI NA PRAVI NACIN,MISLIM DA JE TO PROBLEM POODAVNO.
IMAM SINA,I SADA MI JE SUPRUGA PONOVO TRUDNA,JA SAM FINANSIJSKI NEZAVISAN,IMAM ODLICAN POSAO,BRAK MI JE MALO JE RECI SAVRSEN,.ZAISTA VOLIM ZIVOT I UZIVAM U NJEMU.
JEDINI PROBLEM KOJI IMAM SU MOJI,I TO OGROMAN.SADA JE AKTUELAN PAS KOJI JE NABAVIO MOJ STARIJI BRAT I KOJI BUDI I REMETI MIR MOJOJ PORODICI.RAZGOVARAO SAM MNOGO PUTA I SA RODITELJIMA I SA BRACOM,MEDJUTIM SVAKI PUT SAM DOBIJAO ODGOVORE DA -SE MENI SIN I ONAKO BUDI U TOKU NOCI,DA NE VOLIM ZIVOTINJE,DA JE DO MENE I SUPRUGE…KULMINIRALO JE DA SA STARIJIM BRATOM NE KOMUNICIRAM VEC DUZE VRIJEME,I TO NIJE PRVI PUT.
OD KADA ZNAM ZA SEBE MOJI RODITELJI SU STAJALI U ZASTITU BRACI I NJIHOVIM AMBICIJAMA,KOJE SU TOLIKO ZAVRASAVALE POGUBNOI DA JE SADA NJIHOV DIO KUCE POD HIPOTEKOM.
VOLIM ZIVOTINJE I NEMAM NISTA PROTIV PSA SAMO SMATRAM DA JE NJIHOVA DUZNOST DA TAJ PAS NE TREBA NIKOGA DA REMETI.
JAKO SAM USPJESAN U SVAKOM POGLEDU I TO JE PROBLEM KOJI SE JAVLJA ODAVNO DA OSJECAM NETRPELJIVOST!NON STOP SAM U SUKOBU SA MOJIMA.
TOLIKO PAZNJE I VREMENA I DALJE ULAZEM U NJIH,BEZ OBZIRA NA SVOJU PORODICU,JA SAM I DALJE TU DA IH VOZIM SVE GDJE TREBA,DA IZIGRAVAM HAUS MAJSTORA…
DA LI SE TAKVA SITUACIJA MOZE RIJESITI ILI JEDINO STO MI PREOSTAJE JESTE DA SE ISELIM???
GRESKU KOJU SAM NAPRAVIO JESTE STO SAM SREDIO STAN U PRIZEMLJU,STO NISAM TADA SEBI OBEZBJEDIO STAN NA DRUGOM MJESTU.
OTAC ME JE MOLIO,TO JE BILO STRASNO,DA ODLAZIM OD KUCE,BJEZIM OD SVOJIH…PORED KUCE JA DA IDEM U POSTANARE..
SADA VIDIM DA JE OTAC BIO SEBICAN I DA JE MENE U KUCI ZDRZAO ZBOG
MOJE NESEBICNE POMOCI NJIMA!
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovani,
period sukoba sa roditeljima je normalan i očekivan u pojedinim razvojnim životnim fazama. Jednom ste pokušali da se osamostalite ali tada očigledno niste imali dovoljno podrške za taj korak, pa ste nastavili da živite u zajednici sa njima. Kao što sami navodite, sada imate dovoljno oslonaca u životu (sopstvena porodica, posao, zadovoljstvo životom) i nalazite se pred odlukom da ponovo pokušate ovaj korak. Ako odlučite da ostanete da živite u zajednici sa roditeljima budite spremni da čvrsto držite granice kada su u pitanju vaše potrebe. Ovo može biti otežano Vašom pozicijom odraslog čoveka koji je još uvek delimično pod njihovim okriljem, a njima nije tako jednostavno da Vas više ne gledaju kao svoje dete.
Ako se odlučite da nastavite život kao i do sada budite spremni na to da će taj proces ponekad biti bolan, kako za Vas tako i za njih, jer nije lako prihvatiti novi poredak koji Vaš “novi” život nameće. To je veliki izazov za čitav porodični sistem. Ukoliko procenite da ne možete sami da se nosite sa izazovima koji su pred Vama, podržavam Vas da se oslonite na psihoterapiju kao jedan vid pomoći za period “tranzicije” koji je pred Vama.
Srdačan pozdrav,
Bojana Jovanović