Od svega po malo 2019-10-22T18:00:53+00:00
Forum Život PitaCategory: QuestionsOd svega po malo
Andrijana asked 1 month ago

Najbolje poceti od pocetka… Detinjstvo mi je bilo tesko, majka boluje od manicne sizofrenije (msm da je ta bolest). U periodu osnovne skole primecujem da mi se tresu ruke kada treba nekog ko nije ukucanin da usluzim.  U srednjoj skoli sam imala par puta periode kada mi se plakalo po ceo dan, govorili su mi nakupilo se, to se desavalo i u skoli, na casovima, u autobusu, nezaustavljiva potreba za plakanjem… prosto nisam mogla da se suzdrzim… onda jedne veceri nakon telefonskog razgovora s deckom gde je on meni rekao da mu nedostajem (a ja to u tom trenutku nisam osetila isto)  u sekundi kao okidac krece preispitivanje i pocinju nekakvi napadi, povracanje, proliv, treslo mi se celo telo, u glavi haos, preispitivanje, strah… vremenom sam uspela da se izborim s tim napadima, i nemam ih vec godinama… decku sam odmah ispricala sta se desilo i bio je tu za mene (posle 9 godina i dalje smo zajedno, sada je on centar svega za mene i vrlo sam vezana za njega, mozda i previse), ali i dalje imam po nekad problem tog stranog osecaja, preispitivanja, straha od buducnosti, i uvek ide u negativnom smeru… imam 27 godina i jos uvek osecam da sam dete, kada me pitaju kad ce beba ja pomislim da je rano… ne volim promene planova, iskakanje iz ustaljenih desavanja… i nista me specijalno ne odusevljava i ne cini srecnom osim ulaganja u nasu kucu… inace poprilicno sam asocijalna i tesko mi je da odrzim prijateljstva, mrzi me da izlazim iz kuce (a to silno zelim) imam osecaj kao da ce to novo prijateljstvo pokvariti nekakvu moju rutinu. Zgrozavam se na stvari koje su postale normalne, izdaje i prevare, i svi problemi koje mi neko prenese, dodju sa mnom kuci i lose se osecam zbog toga (prevelika empatija). Odmah krene neki cudan osecaj u stomaku… Cak sam imala i jedno pecivo koje mi je taj osecaj pokretalo… da pomenem da imam i crvenilo u obrazima koje nekad dodje cak u situaciji kada drugima deluje kao da se stidim( a ja se osecam sasvim normalno), a nekad je to strah od autoriteta, (sefa,menadzera), takodje izbegavam konflikte i tada pocnem da se tresem i zacrvenim se, ruke mi se i dalje tresu kada treba nesto znacajno da se potpise, napise. Odbranu diplomskog sam odlagala iz tih razloga 3 godine. Crvenela sam se i gusila ali sam odbranila. Inace ljudima delujem veselo, normalno, nisam bas zaokupljena tim probremima, dodju mi kao prateca pojava, pa ono sto znam da me muci to izbegavam… Verenik s kojim zivim sad vec 6 godina je vrlo upucen u sve i to mi je veliko olaksanje. Samo me zanima da li postoji neki naziv za svo ovo moje stanje? Da li bih mogla nekakvim razgovorima sa strucnim licem naci malo vedrine i postati osoba sa vise samopouzdanja, jer mi je to najveci problem trenutno?
Izvinjavam se na opsirnosti.

)

1 Answers
Nikola Krstić Staff answered 4 weeks ago

Poštovana,

Da li ste nam već slali post istog ili sličnog sadržaja? Čini mi se kao da sam ovo već čitao, ali nisam suguran. Može biti da sam pomešao sa nečim drugim.

Bilo kako bilo jedino što je meni palo na pamet da bi imalo smisla kazati je da je za vas važno da idalje učite da živite sa svojom specifičnim senzibilitetom. Kažem idalje pošto mi se čini da ste Vi već u znajačnoj meri to naučili. Završili ste fakultet, ako sam dobro shvato radite, živite sa verenikom u zadovoljavajućem odnosu sa koji obiluje poverenjem i podrškom. Čestitam! To su velika postignuća koja pokazuju da Vi nalazite svoj put korz ovaj izazovan, težak svet.

Što se imane tiče za vaše stanje, ja bih uzvratio pitanjem. Kada bi to ima postojalo i kada bi ste ga vi znali, šta sa tim, kako bi vam to bolo od pomoći?

Razgovor sa psihoteraputom verujem da bi vam veoma prijao pod uslovom da pronađete teraputa koji odgovara vašem senzibilitetu.

Izvinjavam se što ste dugo čekali na odgovor.

Srdačno,
Nikola

)