asked 6 years ago Postovani,
6 godina sam u vanbracnoj zajednici sa covekom prema kom vise ne znam sta i da li ista osecam.Lose mi je i ne znam kome da se obratim.Mislim da bih u zivotu mogla da steknem mnogo,samo me on sputava svojim ogranicenim misljenjima.Nisam vise srecna ni sto me voli,ni sto ga imam.. Ne znam da li ga ne volim vise,ili sta se desava,ali znam da neverovatno zelim slobodu.Sa druge strane,ne zelim (ili ne mogu) da ga ostavim.Uvek kad treba da odem,desi se nesto i ja ostanem.I mislim da tako samo mucim samu sebe.Mozete li mi pomoci? Vidim da mogu da imam savrsen zivot kakav sam oduvek zelela,sa izlascima,druzenjima,flertom,slobodom,putovanjima i puno novca,a sa njim to sve ocigledno ne moze…
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Poštovana,
Prema mom iskustvu, najveća sloboda je ona koju postižemo unutar sebe, paradoksalno za takvu slobodu potrebna je ljubav.
Nemam utisak da Vas neko sputava da se otisnete u potragu za Vašim savršenim životom, obratite i sami pažnju da je u pitanju vanbračna zajednica. Međutim, možda ipak ispod svih tih želja, defleksija i normi uspeha modernog čoveka, sedi duša koja se ipak nešto pita. Na žalost njenu pesmu retko umemo da čujemo.
Okrenite se svom iskustvu sa tim čovekom koji Vas, kako kažete voli. Gledajte u tu vezu. U ono što Vas je spojilo. Ono zbog čega ste ga zavoleli. Pogledajte u njegovo lice, zapitajte se: “Šta me je privuklo?”; da li su to crte njegovog lica? Njegove oči? Njegov osmeh? Njegov stav? Pogledajte u to kakva je to ljubav bila? Šest godina je skoro više od pola decenije, a to nimalo nije mali period? Da li ga poznajete sada? Da li ga pitate o čemu on sanja?
Zapitajte se, da li postoji nešto što biste mu rekli? Da li Vas nešto boli? Da li Vam je dosadno? Da li čeznete za nečim više od njega? Šta Vam nedostaje? A onda vidite da li to i tražite? Da li zahtevate ili samo očekujete? Ljubav je ples u dvoje. Na kraju, odluka je na Vama, mi ne znamo šta je to što povezuje Vaše duše, toliko čvrsto, da Vas ni Vaši grandiozni snovi ne mogu razdvojiti.
Srdačno,
Ognjen Vukotić