Postovanje.Rodjen sam 1993. godine.Razlog zbog kog vam se obracam je sto ne znam sta hocu.Ili, to sto sto bih sve mogao.Moglo bi se reci da mnogo bolje znam sta necu.Pre upisa fakulteta, pre cetiri godine celo svoje odrastanje, pa i osnovno i srednjoskolsko obrazovanje, zeleo sam da postanem lekar.Kada je doslo vreme za podvacenje crte i odabir fakulteta, negde u cetvrtoj godini gimnazije ja se preispitujem kao i tu svoju zelju za medicinom.Medjutim ne pronalazim se ni u cemu drugom, i posledicno upisujem beogradski Medicinski fakultet.Studije teku kako teku, ja ucim,a prve dve godine uporedo i pomalo posveceujem vremena i sportskim aktivnostima.Sada sam cetvrta godina i u medjuvremenu nisam obnavljao godine.Medjutim u trecoj godini pojavljuje se problem.Predmet iz trece godine Patologija ostavio sam za septembarski rok, dok sam sve ostale za uslov polozio.Ucim za ispite u citaonici, odem u osam pa se u deset uvece vracam kuci.Inace je bila moja praksa da najteze predmete ostavljamm za posle leta, kako bih ih valjano spremio.Taj predmet polazem u oktobarkom II roku, dakle iz treceg puta i tako upisujem redovno cetvrtu godinu.Obaveze iz sadasnje godine ispunjavam, polozio sam sve kolokvijume, ali sada mnogo teze ucim i pamtim.Mnogo mi vise vremena treba da naucim nesto.Kao na silu da radim.Takodje, ostao mi je i jedan ispit iz trece, Farmakologija, medjutim ja nikako da sednem da ucim.Malo sami kampanjac.Tesim sebe kako sam na kolokvijumima postigao super rezultate, i kako cu je lakse spremiti .Evo dosao je i januarski rok a ja taj ispit nisam ni prijavio, jer ispit koji nisam dobro spremio ne prijavljem.A inace je takav nacin ocenjivanja, da su 30% ocene predispitne aktivnosti a 70% usmeni deo ispita,cisto da znate da nisam bez razloga odustao o januarskog roka.Drugi deo mog problema je sto sam poceo da se preispitujem jesam li ja uposte za ovu profesiju i hocu li ja mocu da se bavim njome.Naime u cetvrtoj godini su poceli klinicki predmeti,kojima ja i nisam nesto odusevljen.Previse se znojim u radu sa pacijentima( klinike i greju dobro 🙂 ).Jednom kada je lekar na Infektivnim bolestima radio biopsiju jetre, sa iglom od pola metra, morao sam da izadjem van.Medjutim svim tim radnjama skalpelom, obdukcijama u trecoj godini na Patologiji, sam prisustvovao bez problema.Gadljivo jeste, ne samo meni veci drugima, ali sta je tu je.Izdrzi se.U porodici mi se niko ne bavi medicinom; da li sam ja sada zaista shvatio sta je to posao lekara, ne znam.Opet razmisljajuci, mozda o prebacijvanu da drugi fakultet, nailazim na moj davnasnji problem,znam sta necu, ne znam sta hocu i ne dajem sve od sebe da to sto hocu ostvarim.Gledajuci par kolega oko sebe, oni jednostavno znaju, imaju mnogo bolji pristup svemu tome.Sto se tice uspeha, prosek ocena koje sam stekao na fakultetu je preko 9,tako da me i to malo koleba.Da me ne zanima i da iole ne volim, ne bih mogao da ucim i postignem taj uspeh.Uzgred,sa socioloskgog aspekta, nikada nisam imao devojku, imam par drugara i kolega sa kojima sam u kontaktu, veoma retko izlazim.Radim oko kuce,sisanje trave obradjivanje baste i dvorista,posecujem rodbinu.Svaki dan do faxa putujem po sat vremena. Jednostavno ,sitiacija koja me je snasla koci.Hvala unapred.