asked 7 years ago Zdravo,
Potrebna mi je pomoć.
Radi se o periodu mog odrastanja koji ne ide baš u najboljem smeru. Zapravo, imam 16. godina i osećam da nešto nije uredu sa stavom kojim pristupam sebi. Često pri komunikaciji sa više ljudi budem stidljiva, a to podrazumeva da nisam glasna, da uvek “analiziram” priču, i teško se uključujem u nju.. Stalno brinem o tome kako me drugi ljudi doživljavaju, i kako ne umem da se približim ljudima.. U odeljenju imam drugaricu koja me baš i ne voli, i koja delimično utče na mišljenja drugih osoba sa kojima učimo. To predstavlja prepreku u mojoj želji da podelim iskrusta sa drugima. I onda, propadnu sva moja očekivanja.
Takođe, kada se nađem samo sa jednom osobom, posebno muškog pola, stidljivost, povučenost i nesigurnost prevazilaze moje dobre veštine. Plašim se da imam veliki problem..
Hvala unapred.
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Zdravo,
Stidljivost koju osećaš potpuno je normalna za tvoje godine i veoma je česta kod adolescenata.
Kako je adolescencija period stvaranja i pronalaženja tvog identiteta, stid i razmišljanje o tome kako nas drugi posmatraju, kao i to koji bi bili savršeni načini da ispričamo neku našu priču ili da se predstavimo, služe nam kao pokazatelji da je to normalan razvojni proces koji će trajati neko vreme.
U skladu sa sobom vežbaj izlaganja neprijatnim situacijama, poput razgovora sa manje poznatim osobama, započinjanja razgovora, govorenja po malo u grupama, sa dečacima. Razmisli o tome šta je sve ono što te čini tobom i šta je ono što ti voliš kod sebe (hobiji, sposobnosti, itd.). Pokušaj da prihvatiš stidljivost kao jedan zabavan edukativni put o emocijama, odnosima, psihologiji, jer ćeš u adolescenciji naučini najviše o svemu tome iz sopstvenog iskustva.
Srdačno,
Ognjen Vukotić