asked 10 years ago Poštovani,
već duži vremenski period imam problema sa nesanicom,pretpostavljam da je razlog sto sam skoro izgibila jako bliskog clana porodice majku,izrazito smo bile vezane,taj gubitak je ostavio na mene posledice.Legnem ranije u krevet,ali ne mogu nikako da zaspim,prepisali su mi u bolnici da pijem jedan bromazepam od 3mg pred spavanje,nisam to ucinila.
Takođe,postala sam melanholik.sve vidim crno,imam osecaj da za mene nema izlaza iz svih problema.Mislim da sam upala u jedan oblik depresije.Primetila sam pre mesec dana da na trenutak dobijem grc u levoj ruci,nisam se toliko obazirala,sve do pre 5 dana,kada je pocela povremeno da mi drhti ta ruka.Da li je to posledica od stresa koji sam pretrpela?Uplašila sam se da nisam dobila neku bolest.
Isto tako počela sam mnogo da jedem i da se gojim,ne mogu da podnesem višak kilograma,znam da je to sve zbog trenutne situacije.
Volela bi da mi pomognete i da mi napisete Vaše stručne savete i mišljenje.Šta da uradim da se oslobodim nesanice,kako da izađem iz depresije,kako da prestanem da jedem ovoliko? Hvala Vam na odgovoru!
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Kada bi se rešenje vaših problema moglo smestiti u nekoliko rečenica Vi bi ste ge sigurno i sami znali. Pretrpli sve veliki gubitak koji je u vama pokrenuo snažne psihološe procese i moj je savet da pronađate dobrog psihoterapeuta koji će na tim procesima raditi sa vama. Potrebno vam je vreme za proces separacije i žalovanja i podrška u tom procesu. Rešenje dakle nije u savetima negu u procesu rasta korz življenje i duboko suočavanje sa nedokučivom prirodom naše egzistensije. Važan deo naše egzistencije su procesi žalovanja i sepracije. Kroz njih rastemo više nego kroz ma šta drugo. U njima se suočavamo sa golim životom, lišenim iluzija, sa svim svojim tugama, sa onim najdubljim fundamenitima kao što su ljubav, bol i strah. To je mesto na kome najdublje spozajemo što znači egzistirati kao ljudsko biće i šta je život.
Kada je u pitanju vaša ruka, svakao je prvo potrebo odstraniti mogućnosti somatskog problema. Da bi ste odstranili tu mogućnost idite svakako lekaru. Tek na osnovu nalaza moguće je zaključiti da je ono što osećate samo posledica psihičkog stanja.
Izvesna medikamentozna terapija može biti od pomoći. Ipak da li će te Vi uzimate lekove ili ne, to je pitanje vašeg ličnog izbora. Na nama je da odlučimo da li korz velike životne krize želimo da prolazimo “na suvo” ili ipak želimo uzeti poneki “analgetik”. Svakako imamo pravo i na jedno i na drugo.
S poštovanjem, Nikola