Poštovana/i,

Ni psihologija ni psihijatrija, pa ako hoćete ni filozofija ne nude jednodušni ni dovoljan odgovor na pitanje šta je mentalno zdravlje i mentalni poremećaj.

Frojd, otac psihoanalize, smatrao je da je mentalno zdrav onaj ko je u stanju da radi i da voli. Možda ovo kratko i jezgrovito određenje daje dobar pravac za razmišljanje. Ako smo u stanju da osećamo ljubav za svoje bližnje bez obzira na njihovu nesavršenosto, te ako smo u stanju da osećamo njihovu ljubav, ako uspevamo da zajednici čiji smo deo dajemo doprinos svojim radom i time obezbeđujemo svoj opstanak, to je sasvim dovoljno da sebe smatramo elementarno zdravim.

Ljubav i rad osnovne su manifestacije naše kreativne enegrije i osnovni pokazatelji da ona teče i nalazi svoj put kroz život. Svima nama potrebno je da se na elementarnom nivou osećamo korisnim sebi i drugima.

Bez obzira na to kakve su teškoće, patnje i boli sa kojima se suočavamo na svom putu, dok god osećamo ljubav i dokle god ovaploćujemo svoju potrebu za radom, šire stvaranjem, mi smo elementarno zdravi.

Značajno smanjena funkcionalnost i gubitak sposobnosti empatije, nesposobnost da osećamo ili parališuća preplavljenost osećanjima bili bi s druge strane pokazatelji da smo ozbiljno zagazili u sivu zonu da tako kažem. Ovde treba izuzeti slučaj epizode. Govorimo dakle o manje više trajnom stanju a ne o neposrednoj reakciji na teške okolnosti ili traumatiče događaje.

Navešću još tri zgodna pokušaja da se povuče tražena granica. Interesnatno je zapaziti da se Frojdovo određenje na razne načine prelama kroz svako od njih.

Neki smatraju da smo mentalno zdravi sve dok preispitujemo sebe i svoje mentalno zdravlje tj. sve dok smo sveni da smo nesavršeni, da imamo mentalnih problema i dok smo spremni da se razvijamo i radimo na sebi. Iako ovo određenje nije bez nedostataka mora mu se priznati izvesna uverljivost. Kažemo da smo, ako smo svesni svoje uloge i odgovornosti u kokreiranju naših problema, već na pola puta do njihovog rešenja. Što je veći obim našeg poricanja naše odgovornosti za probleme i situacije u kojima se u životu nalazimo, to se naše mentalno zdravlje više može dovesti u pitanje! – smatraju zastupnici ove pozicije. Spremnost da uvidimo svoj deo odgovornosti znači slobodu da se radi na prevazilaženju teškoća. Spremnost da se radi na prevazilaženju teškoća znači ljubav za sebe i druge.

Drugo određenje keže da je zdrav onaj ko je elementarno svestan svoih potreba i potreba drgih ljudi i pri tome spreman da svoje potrebe iskaže, traga za njihovim ispunjenjem, traži od drugih pomoć kada mu je potrebna. Sposobnost da prepoznajemo potrebe i emocije, svoje i drugih, pružimo pomoć i podršku kada smo u prilici te tražimo pomoć i podršku kada nam je potrebna smatra se pokazateljem mentalnog zdravlja. Ako nismo sposbni da tražimo ili prihvatimo pomoć kada nam je ona realno neophodna ili kada insistiramo na podršci kada zapravo možemo sami bili bi pokazatelji ozbiljnih mentalnih problema.

Treće određenje je stepen patnje koji prouzrokujemo u svojoj neposrednoj okolini. Ako naši bližnji pate zbog našeg stanja ili zbog onoga što činimo, ako pati naša porodica, prijatelji ili zajednica onda je to, smatra se pokazatelj da nešto sa nama nije baš u redu.

Iako manjkava, nedovoljna, možda nedovoljno jasne i preširoka, sva ova određenja ipak daju kakvu takvu sliku razgraničenja mentalnog zdravlja i bolesti. Interesnatno je primetiti da ni jedno od njih nije u direktnoj vezi sa količinom naše patnje ili boli. To znači da bi za nekog čija bol je veoma velika ipak mogli reći da je mentalno zdrav. I obrnmuto, za nekog ko ne oseća mentalnu bol (ili baš zbog toga) možemo se ozbiljno zapitati da li je mentalno zdrav (kao što je recimo slučaj kod psihopatskog poremećaja i sl.).

S poštovanjem, Nikola