asked 7 years ago Poštovani, imam 23 godine i u vezi sam 3 ipo godine. To je osoba koju sam upoznala početkom studija, i to mi je prva ozbiljna veza: prošli smo zajedno mnogo toga – putovanja, zajednički život praktično jer je često bio tu pošto živim sama, imali smo planove za budućnost i sve je bilo lepo, ali je činjenica da već duže vreme proživljavam emocionalni rolerkoster: on kao da se stalno koleba šta će dalje, čas mi govori da me najviše voli, čas mi govori da je najbolje da raskinemo jer on nije više ista osoba i nerviraju ga neke crte moje ličnosti (najviše to što sam ja takmičarskog duha i ambiciozna, a on je sušta suprotnost i onda stalno nipodaštava moj rad uz izgovor da sam glupa al’ se trudim, samo uvijeno u foliju jelte, a on koji je tako pametan i sposoban je zapravo samo lenj; uvek mi navodi koje devojke su pametnije, uspešnije itd, a sve to pod izgovorom da ja budem svesna ko sam i šta sam; on tvrdi da mene voli takvu kakva sam ali ja moram da prihvatim da nisam najbolja; pritom, ja nikad nisam ni tvrdila da jesam niti sebe smatram nekim genijem, sve što sam postigla bilo je zahvaljujući radu i trudu). Sve dok izbegavam bilo koju temu gde bi se pomenuo neko ko je nešto postigao ili ko ima neki talenat, sve je u redu, ali ako li mi se desi da mi se omakne da kažem npr. srela sam tog i tog druga iz srednje, uspešan je u toj i toj oblasti, potpisala sam sebi presudu jer onda slede njegovi monolozi i kritike na moj račun.
Svesna sam da to nije dobro za mene, svesna sam i da je to osoba koja nije pouzdana ni za šta ozbiljno u budućnosti, ali me boli sve ono lepo što smo prošli i što smo mogli da imamo… Samo da nije menjao raspoloženja tako često. Znam da je preterano i bolesno ali ja bukvalno doživim napad panike svaki put kad pomislim da bismo mogli da raskinemo. Mislila sam da sam jaka osoba ali meni se bukvalno svet sruši kad pomisim na budućnost bez te osobe. Da li postoji neki brzi izlaz iz ovog začaranog kruga patnje? Da li sam ja nečim doprinela da se on tako prema meni ponaša?
Razgovor sa porodicom i prijateljima mi nije od pomoći jer se posle toga samo osećam gore.
Izvinite na opširnom pitanju i unapred hvala na odgovoru!
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Poštovana,
Vaš post, imam utisak odiše jednom pritajenom notom pasivne-agresije. Razmislite kako vam se to čini?
Dalje, čini mi se da komunikacija u vašoj vezi, ni sa jedne ni sa druge strane nije preterano u skladu sa onime što osećate. Kako vam se to čini? Razmislite da li izbegavate da kažete svom partneru kako se osećate povodom njegovih ponašanja. Možda je to ta bes koju osećam čitajući vaš post, a koja iz vas ne izlazi otvoreno. Veoma malo znam o vašem odnosu izvan ove situacije koju ste opisali, ali ostajem sa utiskom da ste vašem partneru predali odgovornost nad sobom, jer spominjete da jedini on govori o raskidu.
Na kraju, razmislite o tome šta je ono što vi želite i budite sa tim, osetite kako vam u toj fantaziji, a onda kada osetite da možete iskomunicirajte je sa partnerom. Kako odnos čine dvoje, verujem da svako ima odgovornost u kreiranju istog. Razmislite o vašem pitanju.
Srdačno,
Ognjen Vukotić