Motivacija za ucenje, fakultet, porodica, stanovanje 2019-08-15T10:24:26+00:00
Forum Život PitaCategory: Učenje, Koncentracija, Studije, Škola...Motivacija za ucenje, fakultet, porodica, stanovanje
Tin asked 1 month ago

Postovani,
Imam jos 10 ispita do kraja, sada sam cetvrta godina fakulteta i ucicu u produzenu godinu, imam ukupno 65 ispita, znaci da sam polozio 55! U problemu sam jer mi fali motivacija za ucenje, fakultet koji studiram uopste nije perspektivan i ne znam sta cu kad zavrsim. Imamo profesorku kod koje imamo 4 ispita a poznata je po tome sto je prolaznost ravna nuli. Sada vec imam potrebu da radim, da zaradjujem, zivim kod babe i dede koji su sve vise optereceni da cuvaju decu njihove mladje cerke. Oni mi smetaju, jako! Tu su od 08-20. Niko nema obzira prema meni, niko ih ne opominje kad se deru, tetka je javno izjavila da je ljubomorna na mene i da je ne interesuje sto ja zivim kod babe i dede kada sam jednom samo skrenuo paznju da moram da ucim. Vise ne razgovaramo. Ono sto me najvise muci je to sto bih se zaposlio i radio, odselio od njih. Medjutim, jako dobro znam da ce to da me kosta fakulteta, kao i sve koji su krenuli da rade, ili su svi odustali ili su na nekoj jako dugoj pauzi sto se fakulteta tice. I zelim da radim i ne zelim da radim jer znam da ce da me maksimalno ometa sto se fakulteta tice. A sve sto sam ikada zeleo jeste da upisem taj fakultet i da ga zavrsim, ta nauka je moja ljubav. Konstantno sam u konfliktu i utice na moje raspolozenje  izuzetno i ono sto je najbitnije utice na moju koncentraciju, motivaciju i ucenje. Znam da zvuci kontradiktorno, ali se nalazim u nekom limbu i nikako da izadjem. Posto sam odslusao cetvrtu godinu i sada vise nemam predavanja mama mi je predlozila da se vratim u rodno mesto dok ne polozim te ispite a posle cu moci da idem gde god zelim. To je nesto sto ne dolazi u obzir tek. Gej sam i jedva sam cekao da pobegnem iz male sredine, imam i decka tako da mi ne pada na pamet da sve to napustim i vratim se u rodni grad. Povratak tamo, bi bio jako poguban za mene komletno! ko zna dal bih zavrsio fakulte, poludeo bih tamo! Vise mi je muka od ovih misli, gutam vec nekoliko dana neke knedle u grlu. Najbolje se osecam kad sam u prirodi i kada se opustam ali, Beograd… Prirode gotovo da i nema.
Ne znam vise kako da se nateram da ucim, kako da se dodatno motivisem, pobio bih sve zive oko mene koji mi staju na put. Ljut sam na njih! Ja ovo vidim kao da mi staju na put. Tetka otvoreno, baba me bocka sto ne radim jer je jel te cula ona da ljudi rade i studiraju, mama predlaze povratak. Ljut sam i sve to vidim kao degradaciju. Jedini studiram iz porodice ikada, imam izgradjene stavove i misljenja i smatram da sam poprilicno stabilna licnost a oni se prema meni ponasaju kao da nista ne znam i kao da moje misljenje ne vredi ni malo jer sam dete. Ako dodje do toga da moram da prekinem svoj put da zavrsim fakultet  mogu samo da se pozdrave sa mnom jer ce oni za mene biti 0 od ljudi i posmatracu ih kao zavidne, sudbinski “odredjenu” gamad. Sebicni su, uvek se gleda ko kome vise pomaze, ko sta vise dobija, ljubomora u celoj porodici i zavist! Jednostano mi je muka vise od svih njih.  A s obzirom da sam gej od malena to znam i od malena se pripremam na njihovo odbacivanje kao jedinu altrenativu u buducnosti, od malena se spremam da me iskljuce iz njihovih zivota, sto ce se i desiti jer sam vec za svojih 24 godina dovoljno ispitao teren. Ne znam sta bih vise rekao, mnogo toga se desava a porodica moje probleme ne dozivljava kao probleme. Niti su studirali niti znaju kako je biti gej u ovoj drzavi a i uopsteno. U svim razgovorima se sve svodi kako se baba mucila za sve nas, majka samohrana majka pa prezivela, tetka rano otisla od kuce pa prezivljavala svata, rad je tezak, svi te maltretiraju, ne daju platu, iskoriscavaju, e to su pravi problemi, bla bal abal. Naravno, ja sve to znam ali, kako da kazem, to su problemi koji me svakako cekaju zavrsio fakultet ili ne, toliko ljudi ne zele da studiraju, a cak i kad neko zeli da studira to je onda problem. Finansije finansije finansije, na budzetu sam sve 4 godine, nije kao da su mi placali skolarinu… Prosek mi je 8.9 cak planiram i doktorske studije s obzirom da nauku koju studiram mnogo volim. I kako sada, sta sada? Naravno sve je krenulo da se odrazava i psihosomatski na moje fizicko telo, dobio sam migrenu, tenzionog porekla, imam glavobolje bar 4x mesecno koje moraju da se prekinu analgeticima. Svasta sam sada ispisao, ali, eto, naravno znam da treba da idem na individualnu psihoterapiju ali trenutno nisam u finansiskoj mogucnosti. San mi je lak toliko da moze da me probudi i minimalno kretanje komsije. Potpuno sam ocajan, i ne znam sta da radim, ne zelim da skrenem sa glavnog puta, a to je zavrsiti fakultet ali mi je vise muka od svih njih, navise bih voleo da sam svoj covek, sto se novca tice. S obzirom na sve ovo koliko su me povredjivali, mislim da cu od porodice kompletno da se izolujem, vec je pocelo to, ali, svi znamo kako ce da se zavrsi.
Srdacan pozrav, radujem se odgovoru.

)

1 Answers
Nikola Krstić Staff answered 1 month ago

Poštovani, 
Ako me secanje ne vara Vi ste vec postavili slican post i ja sam vam pdgovorio. 
Interesuje me da li je u tom odgovoru bilo neceg od znacaja za vas? 
Srdacno, 
Nikola

)