asked 6 years ago Postovani,
meni je besto u poslednje vreme tesko, jer me moji roditelji ne razumeju i mislim da me ne vole. Ranije sam mislila da sam mozda previse zahtevna ili razmazena sto tako mislim, ali sad sto sam starija sve vise vidim da je tako. Idem na psihoterapiju i sigurno treba vremena da se to prihvati. Ranije su se oni ljutili na mene sto ne pricam sa njima, a sad kad im ja prilazim i pricam sa njima oni su distancirani kao da sam ja neki stranac. A ranije su se ljutili na mene sto ih kao ne primecujem.
I kad se druzim ili sam sa nekim van moje porodice, onda mi je problem da ne budem na distanci. A moji roditelji ne razumeju sve ovo kad im pricam o tome. Oni razumeju popularnu psihologiju, a moju psihoterapiju na koju idem osudjuju. Bas mi je to nekako tuzno.
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Mozda je lakse oprostiti svojim roditeljima i razumeti ih kad shvatimo da je retkost da roditelji vole svoju decu i da mozda ni mi necemo stvarno voleti svoju.
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Zdravo!
Na ovaj ili onaj nacin deo odrastanja je razocaranost u svoje roditelje, u sebe, pa i u zivot sam. Bol je prirodna reakcija na ova razocaranja i za to mesto je potrebna hrabrost koju, vidim, ti imas.
S druge strane to sto te neko ne razume ne znaci i da te ne voli. A opet sama ljubav, bez razumevanja nama nije dovoljna i censto tu ne mozemo mnogo promeniti stvari, jer ne biramo roditelje.
Sve sto si napisala odlicne su teme za psihoterapiju. Jedino sto se pitam je da li ti na terapiji nesto nedostaje s obzirom da si temu pokrenula ovde i da li o tom eventualnom nedostatku razgovaras sa svojim terapeutom.
Jer razocareanje u psihoterapiju je takodje deo i psihoterapijskog procesa…
Nikola