asked 11 years ago Pozdrav,
Imam ogroman problem,treca sam godina srednje skole (Gimnazije) i vec zadnje 2 godine nista ne ucim. U skoli me jedino inteligencija izvlaci i sto umem da povezem neke stvari i stvorim svoju pricu i nekako dobijem pozitivnu ocenu.Ja to ovako gledam:
Kad sam ukapirao da mogu tako bez problema da idem kroz skolovanje prestao sam da ucim a onda su vremenom dolazile neke stvari totalno nove i nepoznate meni ali posto sam i spretan a previse lenj odlucio sam da prepisujem,ne sa svojih puskica nego od nekih boljih djaka tek da dobijem pozitivnu ocenu i sad sam dosao to toga da mi se smucilo to sve i shvatam koliko sam lenj,knjigu nisam uzeo u ruke od kad smo krenuli u 3 godinu,mozda samo 2 ili 3 puta ali sam ove godine imao 2 negativne na polugodistu po prvi put u zivotu. U osnovnoj skoli sam bio odlican djak,u 7 i 8 razredu sam imao po dve 4 i to je to.
Inace vodim normalan zivot,sve je super i nista me ne mrzi da radim,prelazim po 5,6 kilometara na dan pesaka,treniram tek da bih bio u kondiciji,imam devojku i godinu dana veze sa njom(nije sve savrseno sa njom ali nije problem to),gomilu prijatelja,moze se reci da sam veoma dobar sa drugim ljudima.
Lepo sam vaspitan,kulturan,ali znam da “poludim” i nikad ne dam nikome da me “gazi”,pa tu nastaje problem jer profesori u mojoj skoli imaju tendenciju da budu iznad djaka i kako su oni najbolji a cesto nisu i to sami shvataju nego im se moze i onda me oni nerviraju i stvaraju odbojnost ka predmetu. No nije ni bitno,vremenom sam naucio da je jednostavno tako i prestao sam da se nerviram oko toga,mozda se tek ponekad iznerviram. Ali…stvorio se toliki problem oko lenjosti,cak sam vise puta govorio sebi u koliko cu da uzmem da ucim i uvek pomerim za 5 minuta i sve tako,dan za danom moja lenjost je rasla.Jedinu volju imam da citam knjige i poeziju,najvise volim Dostojevskog a u poeziji obozavam simbolizam i 5 imam iz srpskog.
Znaci problem je sa ucenjem,jednostavno ono klasicno ucenje,previse sam postao lenj i to ne samo lenj,nego mnogo iznad toga,voleo bih da mogu da dovedem svoj zivot u red jer je ovako sve razbacano. U pola noci da me neko probudi da idemo da radimo nesto ja hocu,nista me ne mrzi,ali je samo ucenje problem.
Izvinite ako vam smetam i ako smatrate da je ovo mali problem,i sto je sve haoticno napisano i izvinjavam se zbog toga ali u takvom se stanju sad nalazim. Molim Vas da mi pomognete!
Puno pozdrava i hvala unapred,Raskoljnikov 🙂
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Dragi Raskoljnikov,
Pre svega izvini što si na odgovor čekao duže nego što je to uobičajno, u poslednjih nekoliko dana dobili smo toliko postova da je to prevazišlo moje mogućnosti.
Na osnovu svega što si naveo mislim da je tvoj problem motivacija. Naše aktivnosti počinju sa potrebom. Potreba za jelom, uobličena u gladi, nagoni mi da preduzmem potrebne radnje. Potreba za fizičkom aktivnošću motiviše te da prelaziš pet ili šest kilometara dnevno. Potreba za intelektualnom satisfakcijom i dubljim razumevanjem života motiviše te da čitaš. Hraneći se, šetajući, čitajući, družeći se zadovoljavaš svoje potrebe koje te motivišu na odgovarajuće radnje.
Nažalost naš školski sistem još uvek se bezira na pukom pamćenju velike količine činjenica, a da je logika koja te činenica stavlja u razumljivu celinu nedovoljno približena đacima. Cilj nastave nije u razvijanju naših veština već u učenju napamet činjenica, a kada se veštine i razvijaju (kao na primer u matematici veština rešavanja zadataka), obično je po sredi nešto što nam u životu nikada neće biti potrebno (ako izuzmemo školu). Programi su strahovito obimni i one činjenice koje si nabiflao danas zaboravljaš već sutra, što je normalna reakcija mozga na infomacije koje ne koristi. Kada bi se sve redom učilo posao bi bio toliko da niko ne bi bio u stanju da ga uradi, pa čak i štreberi u našeim školama moradju da budu lukavi i da dobro proračunaju napore koje ulažu i uče ono što im je u tom trenutku neophodno. Ogromna količina besmislenog posla po principu zapamti ono što ti ne treba i što ćeš sutra zaboraviti, veoma je demotivišuća.
Naše škole đake prevshodno nauče da se snađu i da prevare sistem, stvaraju mnogo stresa, zahtevaju mnogo besmislenog rada a krajnji produkt je veoma malo znanja i nimalo primenjivih veština. To je pokazao i rezultat PISA testa Evropske unije (primena znjana u praktičnim situacijama) na kojem su pre nekoliko godina učenici naših škola zauzeli jedno od poslednjih mesta u Evropi. Sistem je dakle prilično izopačen a daje sasvim malo ili nimalo zdrave motivacije. Najveću motivaciju učenici pronalaze u potrebi za dobrim prosekom radi upisa na željeni fakultet, pa je i tu motivacija spoljašnja a ne suštnska (učim zbog proseka a ne zbog znanja – veština).
Nedostatak motivacije koji je karakterističan za naše škole dovodi do provlačenja koje si opisao, o ovo provlačenje za posledicu ima nedovoljno formiranu radnu naviku i popustljivost prema sebi. Odsustvo svetog trojstva potreba-motivacija-radna navike dovodi do stanja koje ti nazivaš lenjost.
Da bi rešio svoj problem i počeo više da učiš moraćeš, dakle da izgradiš motivacioni plan. To je prvi korak u rešavanju ovog, kao što vidiš nimalo jednostvnog problema. Ja ti savetujem da sve shvatiš kao stratešku igru. Cilj igre je što bolji rezultat uz što manje učenja. Strategije su mnogobrojne i tebi verujem već poznate. Npr. mobiliši drugove da ti pomognu (u društvu ide lakše), precizno odredi šta profesor pita i šta treži da čuje tako što ćeš, recimo učiniti napor da pratiš šta se događa na časovima utvorđivanja. Bori se protiv svoje inercije kada radite novo, pa umesto da recimo igraš igricu ti prati nastavu a na nekom potonjem času na kome nemaš šta korisno da radiš ponovi na brzinu ono što ste učili na prethodnom. Pokušaj da učestvuješ pitanjima. Budi što aktivniji, aktivnost može biti uzbudljiva i drži naše usmerenje.Zadatk je meksimalno iskoristiti ogromno vreme koje provodiš u školi kako bi kod kuće imao što više vremena za sebe. Razmisli da li te nešto od materije ipak interesuje (siguran sam da voliš da gledaš naučne emisije) pa pokušaj da istražuješ ono što te iz nekih razloga zanima. Pokušaj da učenje načiniš zanimljivijom procesom tako što ćeš više koristiti crtanje, mape uma i slično. Dozvoli sebi da osetiš zadovoljstvo karateristično za sitauciju kada si nešto dobro naučio ili kada si čas prveo na korstan način. Pošto ne možeš da naučiš sve, ti se igraj tipovanja šta je ono što će te pitati (kao u kladionici)… Sve ove veštine biće ti dragocene na fakultetu ma šta budeš studirao.
Da podvučem. Čovek je sklon inerciji i liniji manjeg otpora. Borba protiv inercije od suštinske je važnosti za uspeh u životu. Zadaj sebi realne zadatke, ono što ti se čini izvidljivim. Ne očejavaj ako imaš pteškoća. I delimičan uspeh je uspeh. I mali korak je korah. Ako imaš loše ocene i teško ti je da učiš staro jer nema kraja, ti se potrudi da dobru ocenu dobiješ na novom… Na staro se vraćak kolko da bi ti novo bilo jasnije.
Drugi korak je formiranje minimuma discipline i radne navike (bar kada je u pitanju učenje). Shvati to kao trenig. Dnevna obaveza, mentalna gimnastika, bar pola sata svki dan, makar u autobusu ili na wc-u. Makar lego sa knjigom posle napornog dana. Nema odlaganja za pet minuta. Vežbaj strogost prema sebi! Ne dozvoli sebi da budeš p… I nema odstupanja. Zadaj sebi male zadatke. Nemoj gledati u krajni cilj već u mali korak koji je pred tobom. Mali korak u disciplini mnogo je važniji od krajnjeg cilja (znanja koje ćeš i ovako da zaboraviš). Fokusiraj se na njega…
Na sve ove načine zapravo ćeš vežbati svoju sposbnost da preživiš i snađeš se. Deo te veštine je sposbnost da sebe natermao na ono što se mora a što ne želimo da radimo. I od nje u dobrom delu zavisi naša dobrobit i uspeh u životu. Vežbaj je i vremenom ćeš napredovati.
Želim ti mnogo sreće! Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Hvala Nikola na odgovoru,ovakav odgovor danas retko ko moze da da. Svaka vam cast,meni je bas ovako nesto trebalo.
Hvala Vam puno jos jednom!
Pozdrav