lavirint 2012-08-24T15:54:59+00:00
asked 7 years ago

iako sam od malih nogu imala tezak zivot uvek sam bila jaka i isla napred,cak i kad sam sa 22 god ostala sa malim detetom bez muza (koji je umro) a kojeg sam mnogo volela uspela sam dete da izvedem na pravi put(cerku koja sad ima 23 god),nisam obrukala svoju porodicu cak sam uvek bila uz njih (mislim na roditelje i brata) i pomagala koliko sam mogla. Zbog oca koji je bio malo nezgodan pocela sam da pravim svoju kucu uz pomoc majke koja je bila u inostranstvu ali sam u medjuvremenu upoznala coveka koj se ponudio da mi pomogne ali ta veza koja je trajala 17 god imala je i svoje lose strane on je bio ljubomoran i povucen tako da sam zivela kao bula,ali gradila se kuca provlacilo se vreme sve dok nisam shvatila da ne mogu vise i da je kraj. medjutim kada sam mu to saopstila desilo se nesto sasvim neocekivano,on je uzeo bocicu otrova i popio predamnom tako da su ga jedva lekari spasili,ali on se iz bolnice opet vratio kod mene u tu kucu iako se kuca nalazi na mom placi i vodi na mene,on trvdi da ima pravo tu da zivi.jA sam napustila kucu i otisla kod roditelja koji zive na 300 m odatle i sad zivim kod njih a on u mojoj kuci,u mojoj je blizini kontrolise me tako da od njega ne mogu ziveti svoj zivot u strahu da opet ne ucini neku glupost a da se teram po Sudu sa njim nemam ni novca ni snage za to. U MEDJUVREMENU mi se i majka razbolela tako da sad moram biti uz nju i sto bih otisla negde daleko ne mogu nju da ostavim.MNOGO mi je tesko povlacim se u sebe nemam prijatelje mrzi me sto zivim idem na posao(koji je tezak fizicki) samo zato sto moram,ama nista na ovom svetu ne moze vise da me nasmeje,umirem polako pomozite mi da se pokrenem

)

5 Answers
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Poštovana,

Čini mi se da pomoć koja je vama potrebna prevazilazi ovaj oblik komunikacije. Ja isuviše slabo poznajem vašu životnu situaciju da bi moga preuzeti odgovornost davanja saveta u ovako delikatnim stvarima.

Srdačno, Nikola

)

Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

bas Vam puno hvala na ovoliki tekst samo 2 recenice,pa mogli ste bar neku rec utehe uputiti

)

Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

imam 42 god a jos uvek nemam sposobnost prosudjivanja svojih emocija,zapravo neznam kada nekoga volim,kada ja to navika a kada mozda sazaljenje. Zivela sam sa covekom 15 god i veoma napredovala sa njim u materijalnom smislu ali sve mi je to nekako izaslo na nos u smislu naviranja njegove ljubomore itd,dok nisam pozelela da ga ostavim jer sam se osecala sputanom u toj vezi i praznom. On je cak i pokusao samoubistvo kad sam mu saopstila da je kraj i to me sad jos vise udaljava od njega. On sada pokusava na sve nacine da me vrati ugadja mi i td ali kad izbije njegova ljubomora na povrsinu on vidi i ono cega nema i napravi mi scenu,pa kako onda da mu verujem posle svega iako se kraj njega osecam materijalno zasticeno i sigurno kad ga se bojim i nemam emocije i poverenje? Napominjem da je posesivan i ume cak i da preti u slucaju da me vidi s drugim bilo bi svasta.Dali je to sto j on uradio ucena i da li je u redu? Dali sam ja kriva ako slucajno opet digne ruku na sebe zbog toga sto ne zelim vise s njim

)

Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Poštovana,

Uz svo razumevanje i poštovanje za vaš bol i teškoće koje ste nam opisali, idalje smatram da je situacija suviše delikatna za ovu vrstu savetovanja. Smatram da je moje uzdržavanje od odgovora na vaš prvi topik bilo poslecia moje procene vašeg naboljeg interesa u ovom obliku savetovanja. Ovo tim pre što u vašem prvom topiku niste postavili ni jedno pitanje osim kako da se pokrenet. Ja međutim ne znam šta Vi podrzumevate pod tom rečju, niti u kom pravcu želite da se pokrenete.

Drago mi je što ste pisali ponovo i izraili svoje nazadovoljstvo. Tom prilikom postvaili ste nekoliko vrlo teških pitanja i ja ću pokušati da vam odgovorim na neka.

Ovo što ću reći, dakle, samo je moje lično mišljenje. Ne mislim da ste Vi krivi što je vaš partner pokušao suicid. Rekao bih da je ipak svako od nas prvi odgovoran za svoj život i da je suicid nešto što ne smemo sebi dozvoliti ma koliko nas nečija odluka bolela.

Moguće je da su pokušaj suicida ili pretnje novim pokušajem zapravo načini na koje vaš partner pokušava da vas drži u šaci ucenom. Svakako mislim da to što je on uradio nije uredu! S druge strane ako digne ruku na sebe, sigurno će vam biti veoma teško da izađete na kraj sa subjektivnim osećajem krivice.

Ono što ne znam to je u kavom je on psihičkom stanju, tj. u kojoj meri je sposoban da preuzme odgovornost za svoje postupke. Sucidi se obično događaju u jednom suženom, gotovo psihotičnom stanju sveti kada je sposobnost našeg rasuđivanja pod znakom pitanja. Ako ponovo pokuša da digne ruku na sebe, postavlja se i pitanje šta je sa odgovornošću lekara koji ga posle prvog pokušaja nisu zadržali na psihijatrijskom lečenju. Veoma je nezahvalno suditi o tim stvarima.

Ostala pitanja koja postvaljate podrazumevaju mnogo dublje unutrašnje traganje i nemaju jednoznačan odgovor. Savetujem vam da pronađete nekog ko bi vam u tom traganju pomogao.

Srdačno, Nikola

)

Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

puno Vam hvala na odgovoru i izvinite ako sam bila neprijatna ali verujte mi da sam ocajna i nemam sa kim da podelim svoju muku. Moje pokretanje odnosilo se na nastavljanje normalnog zivota koje je kod mene trenutno nemoguce. Za ovih zadnjih god.dana otkako mi se to izdesavalo mnogo sam se promenila( losije izgledam,pijem teblete za smirenje,povlacim se u sebe,mrzi me da ustanem da se umijuem,obucem itd)Od razgovora sa njim sam digla ruke jer su mnogi moji pokusaji bili bez ocekivanih rezultata tj.on tera po svom,a sa se obratim SUP- u za psihicko zlostavljanje ili centru za coc.rad prosto nemam snage za to i nesto mi ga zao a on je upravo to i hteo,sto znaci da je on u sustini psihicki zdrava osoba cim su ga pustili iz bolnice posle 2 dana. Pre bih rekla da je malo vise sebican i bezobrazan i da nije umeo da ceni to sto je imao a sada se hvata za slamku.Ja necu moci ovako ziveti stalno i cekati da padne plafon,ja moram imati svoj zivot a od njega je to nemoguce.Ne morate mi uopste odgovarati meni je dovoljno sto sam nekom otvorila dusu. JOS JEDNOM HVALA I SVE NAJBOLJE

)