Anonymous asked 5 years ago Postovani,
Nakon zavrsenih studija i pronalazenja posla u struci, postala sam jako depresivna. Osecam se kao da sam donela pogresan izbor, a ne osecam inspiraciju ni za sta drugo, a cak i da je osetim za nesto ne verujem da je moguce da se na to preusmerim. Cesto imam strah od samoubistva zbog tog depresivnog stanja… Plasim se da je moj zivot promasen i da cu celi zivot raditi nesto sto me ne ispunjava i ne zadovoljava. Pokusavam da shvatim sta depresija zeli da mi kaze ali sam jako zbunjena. Drugi me ne shvataju, cude se jer smataju da imam sve sto neko moze da pozeli i to mi stvara jos veci osecaj tuge jer se osecam nezahvalno. Bilo kakav savet bi mi dobrodosao.
Pozdrav!
Nikola Krstić Staff answered 5 years ago Poštovana,
Začudili biste se koliko je ovaj problem zapravo čest među mladima. Često se dešava da ljudi zažale zbog smera u kojem su otišli, izbora fakulteta, karijere, iz raznoraznih razloga. Nekoga su roditelji naterali da upiše određeni fakultet, neko je upisao nešto jer od toga ,,ima posla’’, itd. Čak i kada tu odluku donesu sami, nije redak slučaj da pred kraj studija ili po zaposlenju shvate da to nije ono što žele. To je potpuno normalno, jer se fakultet upisuje sa oko 19 godina, a složićemo se da smo tada zaista mladi da bismo bili potpuno sigurni šta tačno želimo od svog života.
Ovim želim da Vam kažem da niste sami, a takođe i da niste nezahvalni. Prirodno je da se preispitujemo i da težimo ka onome što nas ispunjava. Mnogo ljudi, nažalost, pristaje da radi nešto što ne voli iz straha od neuspeha i pod izgovorom ,,ćuti, dobro je i ovo’’. Podržala bih Vas da idete za onim zbog čega ćete ujutru ustajati nasmejani i što ćete jedva čekati da radite. Sigurna sam da duboko u sebi znate šta je to i da ćete pronaći odgovor. Osluškujte sebe. Šta je ono što čini da dok mislite o tome osećate uzbuđenje? Gde najradije vidite sebe u budućnosti?
Zaboravite na izgovore i odustajanje zbog mogućih prepreka. Uvek postoji način. Upoznajte sebe i idite za onim što Vas čini srećnom.
Još jedna stvar koju možete da učinite je da nađete nove načine da prepoznate i izrazite svoja osećanja u vezi cele situacije. Zabrinutost da ćete uvek ostai na pogrešnom putu, bes, strah, stid, tugu… Na primer možete detaljno napisati šta sve osećate i u vezi sa čim. Zatim razmislite koje osobe u vama izazivaju ta osećanja (roditalji, partner, prijatelji, rodbina…). Zamislite da im direktno kažete sve to što osećate. Kako se osećate sa njima u vezi cele situacije (na primer: stidm se, verujem da ćeš me osuditi, verujem da me nećeš shvatiti ozbiljno, nikada me niste shvatili ozbiljno, pitam se da li sam vam uopšte stvarni bitna ja ili moja doploma.., sada osećam bes.., tugu…).
Drugi način je da isto pokušate korz slikanje, vajanje, glumu, na grupnoj psihoterapijskoj senasi… Povezivanje sa osećanjem ljutnje i prordne životne energije može vam pomoći da je okrenete od sebe (misao o samoubistvu) napolje kroz izražavanje nakupoljenih osećanja, a izražavanje nakupljenih osećanja biće značajno da vaša životna energija (zdrava agresija) poteku u pravcu dalje gradnje vašeg životnog puta na način koji je bliži vašim pravim potrebama.
Srdačno,
Lara Marin i Nikola Krstić