Kako se pomirit sa istinom da nijesmo vise zajedno 2018-10-08T13:50:48+00:00
Anonymous asked 2 weeks ago

Pozdrav, imam 20 godina i prije godinu dana sam raskinula sa momkom, tj. on me je ostavio, nasao je drugu. Ja znam da nijesam ni prva ni posljednja djevojka kojoj se to desilo ali… I ako je proslo godinu dana ja i dalje stalno razmisljam o danima kad smo bili srecni i o nasim zajednickim trenucima, stalno mi je u mislima, sanjam ga kada zaspim. I dalje mastam o nama kao da smo jos uvjek zajedno, razmisljam kakva bi bila nasa buducnost da smo zajedno. Poslije toga razmisljanja trgnem se i shvatim da vise nista ne postoji medju nama, da on sada zivi svoj zivot, da ima svoju ljubav i da o meni sigurno vise ne razmislja. Kad sve to shvatim obuzme me strašna panika i nemir i mnogo plačem poslije toga “budjenja” . Ja nijesam u stanju da se pomirim sa cinjenicom da je otisao iz mog zivota. Ne mogu da zaboravim, osjecam veliku prazninu u zivotu jer on nije tu, volim ga i ne mogu da se pomirim sa stvarnoscu a proslo je ne malo vrijeme od kad ga nema u mom zivotu. Cijeli moj zivot je fokusiran na zelju da budemo zajedno a svjesni dio moje licnosti zna da je to gotovo nemoguce jer su nam se putevi potpuno razisli i ja ne znam nista o njemu. Sav moj zivot za ovih godinu dana sveo se na trazenje osoba koje lice na njega. A kad nadjem koga koji lici fizicki podsjeca na njega to se svede samo na neko vrijeme neozbiljne veze i seks i u tim trenucima zamisljam da je on samnom i u sebi dozivam njegovo ime. Nemoguce mi je izgraditi sa nekim stabilnu i dugu vezu jer ne mogu voljeti nikog vise kad je moja jedina ljubav samo on koji vise nije pored mene. Kako da se pomirim sa cinjenicom da je moja jedina ljubav sada sa drugom djevojkom ? Kako prihvatit istinu i zivjeti dalje ? Naravno, ne ocekujem da mi Vi resite problem ali strucni savjet, pa makar i ovako pisanim putem znacio bi mi.

)

2 Answers
Nikola Krstić Staff answered 2 weeks ago

Zdravo!

Zaista nije lako pomiriti se sa idejom da neko ko nam je drag ne želi više biti sa nama. No pošto nekoliko nedelja ili meseci odbolujemo, pošto prekinemo kontakte, naša opsija obično se smiri. Kada to nije sluačj možemo se s pravom pitate šta se dogadja.

Odgovori mogu biti razni i mogu pokrenuti duboke psihološke teme, kao što je skript (životni scenario) lojalnosti bolu i ptanju, obnajvanje ranih separacionih rana (gubtak značajnih osoba u detinjstvu), nezadovoljavajući odnos sa roditeljima tokom odrastanja koji je učinio da smo ostali “gladni ljubavi” ili da smo “naučili da volimo nekoga kome nije stalo do nas.”

Ove i slučne duboke teme možeš prorađivati korz psihoterapiju.

Ipak, gledajući tvoj post, jedan mogući odgovor, koji doduše ne isključuje druge, nameće se sam od sebe. Na jednom mestu, rekao bih, i sama odgovaraš na postavljeno pitanje. Kažeš da ti se ceo život sveo na želju da budete zajedno.

Dakle pitanje je vezano za tvoje sisteme podrške, tvoje životne aktivnosti, projekte, ljubavi, prijatelje, hobije. Kada uspemo u životu razviti nekolko ljubavi, reciom imamo bar jednog zaista bliskog prijatelja, fakultet, profesiju, posao ili hobi koje volimo i koji nas inspirišu, bavimo se sportom, muzikom, jogom, čitamo, učimo, plešemo, rastemo, onda je lakše podneti gubitak jedne ljubavi jer nam ostaju druge da se u njima nahranimo.

Važi i obrnuto. Ako nismo razvili naše druge ljubavi, onda možemo dugo ostajti sa gubtikom te jedne jedine koju smo imali, jer nemao gde da se okenemo i potražimo utehu.

Srdačno,
Nikola

)

Ognjen Vukotić Staff answered 2 weeks ago

Poštovana,
Nakon čitanja Vašeg posta, ostao sam sa pitanjem koje je nastavilo da mi “odzvanja” u glavi: “Kako da se pomirim sa činjenicom da je moja jedina ljubav sada sa drugom devojkom? Kako prihvatiti istinu i živeti dalje?”. Ponavljajući ovo pitanje, osećam koliku ono ima težinu, koliko je njegovo dejstvo moćno za Vas; skoro kao da je vredno formirati čitav život oko njega. Večna tragedija, bol, izdaja, patnja i pitanje koje nosi snagu herojstva. Pitanje koje zaista životu daje svrhu – ako bi se razrešilo, da li bi osećanje nestalo? Da li bi se smisao izgubio? Da li bi herojstvo propalo? Šta bi onda bilo, negde tamo iza tog pitanja gde se kriju nove ljubavi, nove boli, novi uspesi i novi padovi? Zaista to mesto nimalo ne može biti toliko sigurno kao ovo gde ste Vi i heroj i žrtva. 
Ukoliko je Vaše sadašnje mesto gde imate jedinu ljubav, koja je nestala i koja je izgubljena, te velika bol i težina koju takav gubitak nosi, nešto u čemu vidite sebe i svoje kapacitete, onda je želja u Vama da nastavite da razmišljate o njemu, da maštate i doživljavate osećaj napuštenosti iznova i iznova. Možda želite tome da se prepustite i vidite da li je to nešto u čemu zapravo uživate? Nešto što Vas zapravo čuva od toga da ponovo ne doživite istu tragediju koja može biti jednako bolna. Ovu ste doživeli i sada možda nosi i jedan blagi osećaj prijatnosti kada znate da ste Vi u kontroli kada ćete i da li ćete je ponovo doživeti. Ali ukoliko nije to slučaj. Onda je odluka na Vama hoćete li (i kada) krenuti drugim putem.
Stazom na kojoj biste mogli ponovo biti povređeni, jer je život takav. Međutim i stazom na kojoj biste možda ponovo biti zaljubljeni. Na kojoj bi Vas Vaše prethodno iskustvo čuvalo, duboko integrisano u Vama. Znajući da ljubav može boleti, ono Vas može podstaći da sa sledećim partnerom razgovarate, da se tražite na nove načine, da budete iskreniji, da proverite Vašu sklonost idealizacijama i perfekcionizmu, da istražujete nove načine bliskosti i pustite životnu energiju da teče kreativno napred. O Vašem iskustvu možete pisati, Vašoj povređenosti možete se vraćati, o njoj možete pevati, postoje razni načini da se ona integriše i ostane važan i vredan deo Vas, kao što i jeste. Za to ga ne morate iznova živeti. 
Odluka je na Vama. 
Srdačno, 
Ognjen Vukotić

)