Anonymous asked 6 years ago Izgubila sam supruga koga sam neizmerno volela i ostala sam sa dvoje dece u kuci njegovih roditelja. Oni su čudni,hladni ljudi i moja komunikacija s nima nikada nije bila naročito bliska. Nikada nismo imali knflikt ali se definitivno oseća netrpeljivost u vazduhu. Ja imam gde da odem s decom ali još nisma spremna da napustim mesto gde sam provela pola života uz čoveka koga sam veoma volela kao i on mene. Pre četiri meseca sam ostala bez njega i sve je sveže i veoma teško. Posle teške godine koja je za mnom, njegove bolesti pa gubitka, odlučila sam da odem na nekoliko dana van grada. Kad sam došla kući, njegovi roditelji su mi prebacili kako ga ne žalim dovoljno jer sam otišla na odmor??? Za mene i decu je toveliki šok bio,nisam ništa rekla ali se osećamo loše. Kako da prelomim i uradim ono što je najbolje za nas troje a da se ne kajem, jer se plašim da ću se iseliti iz te kuće, to i želim ali me sećanje na supruga sprečava.
Nikola Krstić Staff answered 6 years ago Poštovana,
Četiri meseca je još uvek zaista kratak period za tako veliki gubitak. Žalovanje je proces koji podrazumeva potrebu za povlačenjem u sebe i prirodno je da još niste spremni da napravite i dalji korak u separaciji, selidbu i time se dovijite i do prostora koji je pun uspomena.
S vremenom vaša potreba da ostanete na mestu koje vam, zapravo ne odgovara će se prirodno smanjivati. Budite nežni prema sebi. Ne morate žuriti. Sačekajte da dođe pravo vreme. Ono će doći. Vaša potreba da odete sama će od sebe jačati. Vi po tom pitanju ne morate ništa preduzimati. Vaša duša će znati kada bude kucnuo taj čas.
Srdačno,
Nikola