asked 8 years ago Dvadeset godina sam zivela stresno. Los brak, razvod, borba za decu, sudjenje godinama.Kad se to zavrsilo pre tri godine problem na poslu, i onda sam pocela da pijem antidepresiv Tritico.Za poslednje 12 god. posle razvoda imam stalnu vezu, coveka koji me voli i s kim mi je lepo, mada je on u braku. Poslednjih nekoliko godina pocela sam da budem depresivna, umorna, bezvoljna, i to traje. Ne znam kako da se izborim sa tim. Sad su mi deca velika, tri sina, nemamo probleme, deca su mi dobra, radim, situacija nije sjajna, ali to nije samo kod mene, imam ljubav, a ja opet nisam srecna i nemam volju za nicim. Sve sto radim, radim zato sto mora da se uradi. Umorna sam od svega, a imam 40 god. Doktorka kaze da je to normalno s obzirom sta sam sve prosla i koliko je to dugo trajalo. Ponekad se osecam da sam tu za sve druge, a gde sam ja. Moj decko zna da se naljuti kad meni nije do necega, ljubomoran je i odmah pomisli da sam nasla drugog, a ja to vise ne mogu da tolerisem. Razumem ja njega, stariji je od mene, plasi se da me ne izgubi, ali dosadilo mi je da stalno druge razumem. Pogotovo sto on meni nista ne pomaze finansijski iako jedva sastavljam kraj s krajem, nece da menja svoj zivot i da zivi samnom, hoce da budem svaki dan s njim, uvek raspolozena za sve. A ja sve manje strpljenja imam. Izgubila sam sebe cini mi se. Ne znam kako sebi da pomognem. Sta mi Vi savetujete?
Bojana
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Naša psiha je veća i mudrija od naše svesne volje. Nema načina da se, kako kažete izborite sa nečim što ima svoje mesto i svoj smisao. Toliko dugo ste bili hrabri. Borili ste se za svoju decu i njihovu budućnost. Trpeli ste udarce i niste odustupali. Pokazali ste da ste prava majka, koja je spremna da i u najtežim okolnostima preuzme odgovornost, koja ne posustaje i koja ostaje uz svoju decu do kraja. Zadobijali ste rane i ožiljke i sve ste izdržali. Boriti se, ne odustai, izdržati, biti tu za druge, bio je veoma važan pokret u vašem životu.
Sada je izgleda došlo neko drugačije vreme. Vi ste se, poštovana, već izborili za sve ono za šta je trebalo i vaša psiha to oseća. Upravo sada je vreme za vas, ali nažalost ne onako kako Vi to možda zamišljate, nego onako kako je to vašoj duši potrebno. Pravo pitanje, dakle je šta to sada vašoj duši treba a način na koji vam ona o tome signalitzira je depresija.
Na primer, duši je možda potrebno da na neki način integriše i smesti sav taj veliki i težak život, sva ta iskustva i iskušenja koja je morala da izdrži. Šta je moje iskustvo življenja, šta je život, pita se duša. Možda sada jeste trenutak kada možete sebi da dozvolite da odećate umor i priušite odmor, trenutak da slušate samo svoju volju, da budete sebi najvažniji, onako kako dugo niste mogli. Možda je vreme i da se otvorite prema bolu koji vam je život naneo, da žalujete za vašim dečijim ili mladalačim snovima o životu i ljubavi, snovima i idelaima koji su morali biti napušteni. Možda je vašoj duši potrebno da se jednostvno susretenete sa onim što vam je život učinio, ali sada ne korz borbu, već kroz svoja osećanja, odmor, sanjarenje, lečenje, čitanje spiriritualne literature, prisećanje, smeštanje, prikupljanje rasutih delića sebe koji su ostali razbacani po vašem životu i prošlosti, dok ste se godinama hrabro borili. Za to će vam možda biti potrebno mnogo tišine i mira, kako bi ste korz prozor svog toplog dima zurili u žuti list niz koji se sliva kiša. Kako bi ste gledali u svoje dinove, tiho, bez reči, sa jedva primetnim smeškom. Kako bi ste obirsali prašinu sa starih fotografija, kako bi ste u ih u tišini gledali i sećali se vremena kada su sinovi bili mali…
Tek pod uslovom ovakvog procesa koji uvažava potrebe duše umesto da se bori protiv njih, moguće je da će se ponovo pojaviti energija i volja za novim projektima, usled činjenice da su četrdesete lepe godine, kada imamo puno životnog iskustva a još uvek dosta vremena i energije pred sobom.
Što se vašeg patnera tiče, ako vas voli, moraće da vas i razume. Predulsov za to je da prvo Vi počnete da razumevate sebe.
Srdačno,
Nikola