asked 8 years ago Postovani,imam 32 godina i majka sam sestogodisnje devojcice.nazalost ona zivi sa bivsim suprugom koji me je ostavio nakon mog porodjaja her sam se razbolela da dijagnozom f25 koju sam dobila u bolnici.inace lecim se od depresije vec petnaest godina.bila sam odlican djak i prediktovali du mi svetlu buducnoft,zavrsila sam gimnaziju.ali sam se razbolela krajem skolovanja.dobro govorim engleski.imam je koliko bliskih prijatelja.ali imam izvesnih problema.dugo spavam i desava mi se da zamenim noc za dan.nemam motivaciju.lepo kuvam i sredjujem po kuci.ali do sta sam pasivna.upoznala sam coveka koji je is strane zemlje i koji me je zavoleo i hoce da zivi sa mnom ali plasim se da ga ne razocaram.on je uspesan poslovni coveka i veoma je fin.kako da promenim svoje navike,steknem motivaciju za zivot i sad.zelela bih da radim ali navike dugog slava ja i situacija u gradu nije sjajna.naime,tesko je do i do posla,a i ja ne znam sta bih radila sa gimnazijom.molim vas,posavetujte me.unapred zahvalna,pozdrav
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Jedan od aspekata problema sa motivacijom tiče se razilaženja između naših projekcija našeg života s jedne strane i naših ograničenja i relnih mogućnosti sa druge strane. Svako od nas je menje ili više nezadovoljan svojim životom i želeo bi da on izgleda drugačije. Kada zbog bolesti ili nekih drugih faktora imamo i velike gubitke tada je situacija posebno izazovna.
Ono što u tim situacijama može da pomogne to je proces prilagođavanja naših očekivanja i apetita našim mogućnostima i našem stanju. Možda vam je potrebno da učite da smisao i zadovoljsvo tražite u malim aktivnostima, u jednom jednom danu. Na primer možda postoje poslovi koje možete raditi nekolko sati dnevno (oslim poslova održavanja kuće, kuvanja i slično, koji su takođe poslovi i nikako ne bih zanemario njihovu vrednost), možda u kući ili na internetu. Možda možete uživati u bašti u mirisu proleća i posmatrati oblake kako klize nebom dok se leto budi. Susret sa prijateljima ili sa deteom može biti centralni događaj čitave sedmice. Ono čemu se radujete tiho, ono što ičekujete, osmišljavate, planirate.
Ovaj proces prolagođavanja naših apetita i očekivanja stvarnosti takođe podrazumeva proces žalovanja za onim što nije, a što bi smo mi svim srcem želei da bude. Taj proces žalovanja za našim snovima koji neće postai stvarnost takođe je deo života i negde nam govori kolko u stvari volimo život. Čežnja je zapravo ljubav prema životu.
Ako mnogo spavate možda za to postoje razlozi. Možda vam više sna zapravo prija. Možda je to vreme kada se istinski odmarate od života, od gubitaka, od nedostataka. Kada osteimo da smo se previše predali i opsutili osetićemo spontanu potrebu da se malo trgnemo i tada će se pojaviti naša volja. To su takođe važne faze reoranizacije koje se smanjuju sa fazama asimilacije i opuštanja, žalovanja i prihvatanja (izmirivanja sa životom)…
Najzad svako iskustvo i svaka sudbina ima svoj specifični smisao. Svaki život je vredan življenja. Na nama je da t5aj smisao i tu vrednom pronalazimo i svedočimo u onome što nam je dato.
S poštovanjem,
Nikola