POZDRAV.
Imam 29god,izbjeglica sam iz bosne za vreme rata u BIH ,Preziveo sa 6 god strahote rata,i selidbe u Republiku srpsku u jedan grad, sa majkom i starijom sestrom,tata mi je bio na ratistu,i taman kad smo dosli u taj grad kod rodbine,jos izgubljeni,nova serdina,pred sam kraj rata poginuo mi je otac,to je bio veliki sok za mene ,a iza moju porodicu,ali nekako uz pomoc rodbine smo se snsi u tom gradu,majka se borila za nas,ziveli smo od boracke penzije,majka je jos nesto radila,i sve je bilo dobro do moje 16 god,kada sam ja pao u depresiju,doduse ,a inace sam imao i ankzioznost i dan danas,ali sam bio pod treapiom pa mi se to sada povuklo,ali sam podlozan strahovima,bojim se ici sam u nepoznate gradove,i masu drugih strahova manjih,inace sam stidan i povucen ,imam nisko smopouzdanje,a u ovom gradu sredina je takva da ljudi dobacuju onima koje primjete da su povuceni,govorili su mi da sam lud neki dobacivali,i dan danas ali pojedinci,i ja sam sve vise tonuo i donekle sam bio poverovao u to,zavrsio sam srednju skolu,onda sam upisao fakultet ,i napustio jednostavno mi nije islo ,nisam imao volje za ucenjem,ali sam na njemu upoznao jedog kolegu i sadasnjeg druga i jako smo dobri prijatelji i dan danas,ali ja sada ne uspevam da nadjem posao isao sam trazio u opstini,i kod nekih ljudi a vecinom kazu nema sada sve zauzeto,i ja ne znam sta cu ,i meni se pojavila i neka ravnodusnost i blokiranost sta da radim da se izvucem iz ove situacije.