asked 12 years ago Imam 23g.a osecam se i funkcionisem kao da imam bar 70 nemam a iskreno volje ni radosti da li sam na putu do depresije ne znam ali kao i uvek sve drzim u sebi i svima se sklanjam.Uradim sve sto mi se kaze,u kuci je sve na svom mestu uvek rucak vecera sve ok od mene ali iako se osecam lose sve me boli svaki dan glavobolja uvek sam nesto ljuta zamisljena nemam apetit u svetu maste zivim kada god nadjem malo vremena.Cini mi se mogla bih stalno da spavam da me niko ne dira.Volela bih da sam ona ista kao pre 5god.nasmejana raspolozena drustvena otresita puna snage i volje za sve.Stalno se pitam sta se to sa mnom desilo,osecam se izgubljeno u svom zivotu.Inace pre 5g sam se udala za muskarca starijeg od mene 25gmislila sam on me nece lagati varati slusace moje probleme lepo ce sve biti mislila sam to je ljubavali vidim sada da ja i nisam volela i da ne znam sta je to nisam ni upoznala ljubav.moji su me zbog te odluke o udaji izbacili pa sam tada imala samo njega kada sam se udala onda smo tek poceli govoriti i sada je sve ok.on je postao totalno drugaciji pre tri ipo godine sam rodila predivnu devojcicu koja mi je sve u zivotu i zbog koje sam jos uvek sa njim i cutim.Nije me nikada udario ali recima je izbrisao sve sto jesam.Cak samnom i ne spava vec dve godine a sigurno znam nema drugu stalno je tu sta god radim njemu ne valja sta god kazem nisam u pravu po njemu ja nista ne znam i ne pitam se ne radim tako da sam uvek kuci drugarice nemam sluzim njega i njegovog oca koji ima 81.g I koji je nemaran i uzasno me nervira a ja kao i uvek cutim ne znam sta da radim jer ovako mi je uzasno bez ljubavi bez postovanja osecam se kao stvar kao robot.Do pre par meseci sam imala bas dugacku i lepu kosu ali sam je osisala skroz kratko kao musko htela sam sa tim, da se promenim da budem drugacija ali sam u sebi pala jos nize,vise se i nesminkam ne oblacim svejedno mi je kako izgledam a pre dve godine svi su se okretali zamnom govorili mi da imam sve sto treba cak sam bila i mis i fotomodel pre udaje a sada… mrzim sebe mrzim svoj lik pitam se ko je to.kako da pronadjem sebe kako da imam volje kako da nadjem srecu ne znam…A mastala sam da imam nekog pored sebe da me voli da se smejemo zajedno da se ljubimo da razgovara samnom o svemu . Ne znam..mozda to ne postoji sta da radim
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Sve ste uradili veoma mladi, i jos uvek ste veoma mladi. Ni u kasnijim godinama nije lako uci u ulogu supruge i majke a posebno kada ste jos uvek i Vi dete. Verujem da iz roditeljskog doma ne bi ste otisli da Vam je sve bilo potaman i da ste model-cuti i trpi-naucili jos tamo.Udali ste se za coveka starijeg 25 godina sto je u bilo kom zivotnom dobu velika razlika, a ako ste Vi imali nekih 18 a on u tom momentu nekih 43 onda nije neobicno da medju Vama postoji jaz i izazvan potpuno razlicitim zivotnim fazama u kojima ste. Za Vas je vreme da izlazite, da se zabavljate, da upoznajete razne oblike ljubavi i partnerskih odnosa a Vi ste se nasli na mestu supruge ( i to nezadovoljne), majke i jos brinete i o svekru. Naravno da cete zapasti u depresiju.Pitanje je sta je sa podrskom roditelja da muza napustite ako vec niste srecni?Kazete da ste s njim zbog deteta ali ne znam sta to za Vas znaci? Nije resenje da samo cutite, trpite, pristanete da “nestanete” i da se pitate sta se sa Vama desilo. Razmislite koje su Vam druge alternative? Dete ima dovoljno godina da ide u vrtic a Vi mozete naci posao. Ne morate da zavisite od supruga. Da li zivite u Beogradu? Ukoliko imate mogucnosti najbolje bi bilo da odete na jedan makar razgovor sa terapeutom i da vidite da li Vam taj nacin rada znaci za bavljenje Vasim poteskocama. Ocigledno je da zelite pomoc, cim se javljate i da Vam nisu “sve ladje potonule” pa bih Vam preporucila da se do kraja upustite u nalazenje sebe i svog mesta pod Suncem.
Puno pozdrava
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Zaista ste sa 23 godine stekli životno iskustvo koje nije tipično za ljude vaših godina. Verujem da je period iza vas bio ogroman izazov i da je zahtevao mnogo odricanja ali da ste s druge strane uspeli da se koliko-toliko dobro snadjete u ulozi mlade supruge i majke, sto je za svaku pohvalu. Iz vaših reči vidim da ste trenutno u trenutku preispitivanja svog identiteta, što je i prirodno s obzirom na izbore koji ste napravili kada još uvek niste bili potpuno emotivno i iskustveno sazreli. Podržavam vašu inicijativu da nešto u svom životu promenite i kao što je koleginica već primetila, možda je sada pravi trenutak za to. Ipak, ukoliko još uvek niste dovoljno spremni, nemojte preduzimati radikalne zaokrete u svom životu. Počnite od malih stvari, odvojite vreme samo za sebe, setite se stvari koje su vas nekada činile srećnom i poletnom i pokušajte da deo njih ponovo vratite u svoj život. Unesite male promene u svoju svakodnevnicu, povežite se sa starim prijateljima, rođacima, možda će vas neko od njih podsetiti na sve ono što imate u sebi još uvek, iako vam se čini da ste ga izgubili. Neka to bude postepeno, jačajte sebe svakodnevno, dok ne skupite snagu za velike promene u vašem životu. Za početak probajte da razgovarate sa ljudima oko vas, ukoliko to nije moguće sa mužem i svekrom, probajte da uspostavite čvršči odnos sa svojom primarnom porodicom. Oni vam mogu biti ogromna podrška u ovom periodu, a i kontakt sa njima podsetiće vas na vreme pre nego što ste ušli u svet „odraslih“. Imate ćerku, uživajte u njenom odrastanju i makar zbog nje uložite u sebe jer je njoj potrebna majka koja je zadovoljna sobom. Vi imate dovoljno vremena ispred sebe da stvorite sve ono što se oduvek želeli, samo ako imate dovoljno odlucnosti da nesto po tom pitanju uradite. Podrška psihoterapije je svakako jedna od opcija koju bi trebalo da razmotrite.