asked 11 years ago Imam 17 godina i mladjeg brata (iz drugog braka) od 5 godina.On je inace veoma napredno,pametno i aktivno je dete,ali ga moja mama previse razmazuje i dopusta sto ne bi trebalo.On uopste nema nikakav osecaj da je ona starija i da treba da je slusa te je ignorise,ismeva,odgovara joj se udara je i ima neprihvatljive izlive besa.Medjutim kada je sam kod kuce samnom zna do kojih granica moze ici i ponasa se skroz drugacije (skupi svoje igracke,jede za stolom a ne u sobi,pere ruke pre jela i slicno kada ga zamolim).Pokusala sam da pricam sa njom o tome kako bi trebala imati svoje stavove o tome sta se sme a sta ne i da kada jednom postavi zabranu (npr o igranju igrica taj dan) treba da se drzi toga a ne da popusta. Ali ona ne zeli ni da cuje o savetima upucenim sa moje strane i brani se deranjem na mene i pricama kako ja nemam prava da joj delim savete i da ja svoje dete vaspitavam kako mislim kada ga budem imala.Probala dosta puta da joj pristupim ali ne ide ona uvek odbija da me poslusa,a ponasanje mog brata se svaki dan sve vise izmice kontroli.Stalno histerise,urla,govori nam ruzne stvari,odgovara se a ona realguje vikanjem na njega u udaranjem po guzi sto mislim da nije lek za takvo ponasanje.Mene naravno ucutkuje i gura od njega kad zelim da porazgovaram sa njim o njegovom ponasanju,a i kada uspem ni on me vise ne slusa jer zna da ce mama sve dopustiti.Da li postoji nacin da je urazumim?
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Zdravo!
Znam da nije lako živeti sa detetom kome nisu postavljene granice na odgovarajući način. Kada granica nema na adekvaten način i kada odnos nije kvalitetan (što obično ide jedno s drugim), odnosno kada se deca osećaju zapostavljeno, ona su sklona da sprovode pravi teror nad članovima svoje porodice i zaista umeju da budu nesnosna. Iako ona ovim zapravo samo traže granicu i pažnju (računajući svakako i onu pozitivnu), problem postaje sve gori. Postaje teško čak i posvetiti im vreme jer nisu navikli i nisu naučeni da nešto rade zajedno s nekim…
Na žalost mislim da nema mnogo načina da pomogneš svojoj mami i da si manje-više već pokušala ono što je u tvojoj moći. Ona i on moraće sami da traže svoj odnos. Na druge jednostavno ne možemo uticati više nego što možemo, tj. više nego što su oni spremni da nas čuju i da rade na sebi.
Ono što mislim da ipak možeš, a što je velika stvar za tebe, tvog brata i celu porodicu, to je da neguješ i gradiš svoj odnos sa njim. Starija sestra je njemu potrebna i važna iako on ne zna kako to da iskaže i kako da se sa tobom razmeni (tu se morate tražiti). Imaj u vidu da je osnov postavljanje granice zapravo ljubav i da ćeš u tome zaista imati uspeha (razume se nikad potpunog jer zadatak deteta i jeste da pomera granicu) ako on zaista bude osećao da ga voliš. On će osećati da ga voliš ako mu posvećuješ vreme i ako nalazite načina da budete srećini u vašim igrama, razgovorima, druženju. Možda će ti trebati vremena, mašte i strpljenja da razvijete oblike druženja. Kvalitetan odnos u kome dete oseća da je vredno pažnje i voljeno neophodan je temelj za postavljanje granica.
Mislim da jeste vrlo važno da ne pokušavaš da zauzem mesto majke i sprovodiš vaspitanje koje ona nije u stanju. Boim se da je to velika zamka. Kada govorm o granicama koje mu ti postavlješ onda mislim na ono što se tebe tiče neposredno. Ti imaš puno pravo da sa svoje strane uređuješ vaš odnos ali budi svesna da su tvoje moći relativno ograničene i da postavljenje granice nekad znači traganje za konpromisom i pregovor i da borba moći često nije laka.
Dobra knjiga koja ti u svemu ovome može pomoći zove se “Kako deci postaviti granice i pri tome sačuveti živce” a napisao je Najdžel Lata.
Na kraju verujem da ti čitavo ovo iskustvo može biti dragoceno za tvoju budućnost.
Srdačno, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Da razumem na sta mislis,a knjigu cu svakako potraziti…Hvala :)))