Gubitak voljene osobe 2018-08-01T10:45:34+00:00
Anonymous asked 3 weeks ago

Molim Vas za savet i pomoć. Imam 48 godina i pre mesec dana sam, usled teške bolesti, izgubila supruga. Imamo dvoje dece od 23 i 19 godina i zaista smo imali divan i stabilan brak. Bil sam pored njega sve vreme njegove bolesti, dala sve od sebe da mu bude bolje, pružila mu svu moguću ljubav i podršku i nemam grižu savesti ili osećaj krivice da nešto isam pokušala. Deca takođe. Radi se o tome da s njegovim roditeljima, s kojima zivimo u zajednici, prosto ne želim i ne mogu da funkcionišem prirodno, koliko se to uopše može u ovoj situaciji… Zaista ne želim da ih vidim i nemam nikakvu želju da komuniciram s njima. Oni su inače kruti ljudi koji slabo pokazuju emocije, tako je od kako ih znam. Ne želim da kažem da njima nije teško, svako od nas nosi bol kako najbolje zna, čak ne mogu da kažem da imam neki poseban razlog da ih izbegavam ali generalno ih izbegavam. Moram da napomenem da, lično, nikad s njima nisam ni bila bliska, naš odnos je bio nekako…komšijski, korektan ali hladan. Sad, posle tragedije koja nas je zadesila, mislim da će još više da zahladne naši odnosi pa sam htela da se posavetujem sa stručnim licima i pitam da li je to prirodno usled šoka koji smo doživeli ili treba, ipak da potražim pomoć u vidu razgovora sa psihologom?

1 Answers
Nikola Krstić Staff answered 3 weeks ago

Poštovana,
Saosećamo sa Vašim gubitkom. Žalovanje je proces kojem je potrebno vreme.
Što se Vašeg pitanja tiče, smanjivanje emotivnih reakcija sa drugim ljudima može bitu reakcija (odbrana) na veliki emotivni gubitak. Iz Vaše priče, međutim, nama se ne čini da je to slučaj u Vašem odnosu sa njegovim roditeljima. Verovatno se naprosto radi o prirodi Vašeg odnosa.
Srdačno,
Nikola Krstić