Griža savesti 2020-03-02T10:54:50+00:00
Anonymous asked 1 month ago

Poštovani psihoterapeuti
Obraćam se povodom jedne situacije u kojoj sam se našao, a vezana je za jednu devojku. Naime, otpočeli smo dopisivanje koje traje 3 meseca. Ona je u drugom gradu, a ja odugovlačim naš susret. S obzirom da potičemo iz istog kraja, a studiramo u različitim gradovima, ne mogu reći da je poznajem, ali se sećamo jedno drugog iz srednje škole ( Mladja je od mene 3 godine.)
E sad, iz dopisivanja sa njom primetio sam da se drastično razlikuje od, kako bih najbolje rekao, većine. Kada to kažem mislim na stavove i pojedine pristupe životu koji su mi primamljivi. Ukratko, neiskvarena je, dobra je i na neki način fascinirana mnome. Sve bi to bilo i više nego u redu da se ja ne osećam ovako prazno, kao da nemam šta da joj ponudim s obzirom da se kod mene ništa nije probudilo. Osećaj griže savesti došao je sa pitanjima ” Šta ako ni jedna devojka više nije takva? ” Šta ako izgubiš nju samo zato što si tako komplikovan? i more sličnih, posve glupih pitanja. Sam kažem da su pitanja glupa, svesno, a isto tako osećam i prazninu zbog svega toga. Svakog dana razmenjujemo identične poruke, vezane za dobrk jutro, kako je, šta radi i njeni odgovori su uvek skromni. Uvek joj je bitnije šta sam ja radio, kako sam ja, šta se kod mene dešava dok sebe stalno ostavlja po strani i to joj je u redu. Par puta sam pokušao da joj ukažem na to, da nije u redu, da je lepo što pokazuje interes, ali da meni to ne prija s obzirom da ne pokazuje interes prvenstveno za sebe samu. Sam sebi stvaram veliki pritisak zbog našeg nerazumevanja. Društvo mi kaže da moram da se vidim sa njom da bih mogao da donesem bilo kakav zaključak i verovatno je da su u pravu. Samo što se ja osećam potpuno prazno već sada pre samog susreta, na poruke joj odgovorim jako retko, nekada se i ne setim i nemam pojma kako kod sebe to da ispravim. Najviše mi smeta činjenica da sam svestan toga da se loše ponašam prema njoj, a smatram da nije to zaslužila, a da opet ne mogu nikako da se pokrenem zato što se jednostavno ništa nije probudilo. Hvala unapred na savetu.

Zorka replied 1 month ago

S moje tacke gledista mislim da se kod tebe nista nije probudilo jer ti je previse dostupna. Shvatio si da je vec imas na osnovu njenih postupaka i samim tim ona ni nema kad da ti da prostora da se zainteresujes za nju, pa otuda i tvoje “lose” ponasanje prema njoj mada bih ja to pre nazvala uobicajeno ponasanje kada nam je neko previse dostupan, kad znamo da ga imamo i sl.
Jer kada ona ne bi tebe stavljala ispred sebe, kada bi te pustila da se ponekad mozda zapitas da li je jos uvek zainteresovana i sl., onda bi se verovatno i kod tebe nesto probudilo, a i ne bi odugovlacio susret kako si napisao nego bi jedva cekao da je vidis.
A mozda i nisam u pravu, ovo su samo moja iskustva i iskustva ljudi oko mene. Sve u svemu lepo je sto imas grizu savest, nekog ne bi bilo briga 🙂
Pozdrav.

Odgovor replied 1 month ago

Hvala puno na odgovoru, znači mi da pročitam komentare drugih ljudi i uporedim svoje uglove gledanja sa vašima. Verujem da je tako. Neobjašnjivo je što je u većini slučajeva situacija upravo takva. Kada ti nešto izmiče, svim silama se trudiš da ga uhvatiš i imaš, a kada ti je nešto na dohvat ruke, jednostavno ne primećuješ. Priroda, valjda. 🙂

)

1 Answers
Nikola Krstić Staff answered 1 month ago

Poštovani, 
Šta reći na jedan ovako komletan opis. Imam utisak da bi svaki komentar bio višak. Vi očigledno imate dobar uvid u svoje nedoumice, u misli i osećanja koja stoje iza vaše ambivalentnosti.
Život je jednostavno takav. Nema idealnih rešenja. Izbori se isključuju i nose sa sobom posledice. Podsetili ste me ja Jaloma koji, da ga parafraziram, govori o demonu izbora i kaže da kada ga načinimo, druge mogućnosti umru. 
Šta mislite o tome da probate da vidite s kojom odlukom se ipak osećate bolje? Možda i ta ideja vašeg društva nije loša. 
Srdačno, 
Nikola

)