admin Staff asked 6 years ago Obraćam vam se kao majka odrasle devojk sa kojom jos od puberteta imam napet odnos.Ona sada ima 30god,lepu karijeru,tavrsen fakultet i vezu koja koliko vidim ide ka braku.Na izgled sve je u redu.Medjutim,stalni usponi i padovi raspolozenja,iznenadne ljutnje i praskanje bez povoda,periodi potistenosti i placljivosti sa njene strane koju su se nekako pojačali i učestali,naveli su me da potrazimo strucnu pomoć.I ona je sama priznala da ne zna sta joj se desava.Pristala je da ode na razgovor i koliko vidim,to je dobro proslo.Vas kokega kod koga je bila nije a ne verujem ni da moze za tako kratko vreme da postavi dijagnozu posle jednog razgovora,pomenuo je da mu liči na granicni poremecaj licnosti ali da je ipak prerano za zaključke.Samo mi je to rekla,nista je nisam ispitivala,to ipak treba da bude izmedju nje i terapeuta.Pitam vas samo kako ja da se postavim u svemu tome.Da li mogu nekako da joj pomognem da lakse prevaziđe to sto je muči.Ranije sam se pitala zasto je takva prema meni,gruba,neosetljiva,vredja me.Onda se kaje,moli za pomic koju joj nikad ne odbijem.Sad sam shvatila da je to mozda i bolest i da se moje dete vrti u krugu u koji je mogu da doprem.Nekako se sve to svodi na nas u porodici,ovako je uspešna,otresita,vredna.Ja sam razvedena skoro od njene prve godine,nije zlostavljana ni zanemarena.Uvek sam bila uz nju kako sam najbolje umela Svesna sam sa sigurno ima moje krivice koje nisam svesna.Kakve su prognoze lečenja i kako da ne odmognem dok to traje.Mnogo je tesko nositi se sa tim promenama kod nje.Pomozite savetom..hvala,izvinite ako je pismo predugo..
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Poštovana,
Hvala vam što ste nam pisali. Vidljivo je koliko brinete za vašu ćerku i želite da pomognete.
Dijagnoza graničnog poremećaja je ozbiljna ali kao što ste nam napisali, još uvek nije potvrđena. Nije lako nositi se sa čestim promenama raspoloženja i ambivalentnim emocijama koje i sami ponekad osećamo, a kada je u pitanju granični poremećaj, te su promene i emocije još jače. Mada bih da sam na vašem mestu potražila još neko mišljenje čisto da budete sigurni da li je stvarno granični poremećaj u pitanju. Ukoliko jeste najbolje bi bilo da se posavetujete sa njenim terapeutom i, naravno, pročitate sve što je dostupno kako bi vam bilo jasnije o čemu se zapravo radi. Osobama kojima je dijagnoza granični poremećaj ličnosti pre svega treba neko ko je u stanju da obuhvati sve ono što oni osećaju, a ta su osećanja kontradiktorna i jaka.
Dobar znak je što je vaša ćerka shvatila da joj treba pomoć i rešila sa vama i da je potraži. Sa druge strane, ona je funkcionalna, uspešna i u lepoj vezi tako da ima podršku na važnim poljima.
Porodica je sistem čiji članovi međusobno utiču jedni na druge i promena u jednom članu odražava se i na drugog. Kao i nedostatak jednog roditelja, možemo imati najbolje namere i truditi se da dete ne oseti nedostatke i na taj način mu olakšati odsustvo, ali ipak majka ne može zameniti oca niti otac majku, drugačije prirode i uticaji su u pitanju. Šta bi vi konkretno mogli da uradite u ovoj situaciji je veoma diskutabilno. Kada smo dobri sami sa sobom pozitivno utičemo na naše bližnje. S tim u vezi pratimo naše stanje, gledamo u sebe, kako se osećamo, kako na nas deluje to što se dešava, koje misli, emocije, sećanja, prolaze kroz nas?
Na taj način možemo dobiti i neke odgovore, koji je naš udeo u nečemu, gde smo mi pogrešili a gde smo dobro uradili,i na taj način postati svesniji i korisniji i sebi i drugima, možda ne ponavljati iste greške. Da bi eventualno pomogli nekom drugom potrebno je da smo dobro sami sa sobom.
Srdačno,
Bojana