asked 12 years ago Postovani,
Obracam Vam se za pomoc. Naime, radi se o velikom problemu, sa kojim se suocavam vise od godinu dana (nekome bi mozda zvucalo smesno, verujte da je zaista mucno). Imam 35 godina, zivim u Beogradu sa svojom majkom, i celoga zivota bile smo same ( moji su se razveli kada sam imala 6 godina). Pre godinu i po dana, umrla mi je baka, koja je bila jedno divno stvorenje, a deda je nastavio da zivi tamo gde su oboje ziveli poslednjih 15 godina u malom mestu u unutrasnjosti, u vikendici sa sinom ( oni su inace izbeglice iz Hrvatske). Nakon par meseci doslo je do naizgled benigne rasprave izmedju mog dede i mog ujaka ( njegovog sina) gde mu je ujak prosto receno opsovao godine i iskustvo, jer se nakon bakine smrti pokazalo, da on nije sposoban nista sam da uradi, jer je celog zivota je bio sluzen i obozavan od bake, i dok je ona bila ziva razgovarao je najvise samo sa njom. Moj deda se nakon tih reci uputio za Beograd i resio da prekine sve odnose sa sinom, snajom, unukom… i sada zivi kod nas..Od prvog dana, kada je dosao on i ja nismo u dobrim odnosima, jer kroz moje odrastanje nismo ni imali nikakav odnos. Moja majka i ja bile smo poput najboljih drugarica, jer sam izuzetno vezana za nju..i sve je bilo tako do sada..a sada ona me polako pocinje prezirati, jer svaka rec, koju ja njemu uputim za njega predstavlja skrivenu uvredu, onda se on poziva na to da ga je sin povredio, i kako ce ze i zbog mene ubiti i slicno.
Danasnja drama nastala je npr. , jer sam se nasalila pa rekla kako mi deda ne da sesti za sto da veceram-on je naime citao novine, a to je bila prva ,moja recenica upucena njemu za citav dan ( uz osmeh naravno ), i on je poceo da place, meri pritisak, i tome slicno, i nastao je veliki problem..samo jedna od milion sitnica do sada..Kako udjem u kucu ulazim u svoju sobu, iz koje maltene ne izlazim, jer vidim, da mu moje prisustvo smeta, razgovori se svode na dobro jutro i laku noc, a sve preko toga je uvreda za njega..
U kuci je neverovatna tenzija, verujte da mi je pretesko, nemam dusevni mir, svi se gledamo ispod oka, a pritom ja sam pre 4 godine obolela od prolaktinoma, koji sada i uz terapiju raste ( pretpostavljam da znate, da je to hormon stresa ) Ocajno Vas molim, da mi date neki savet, kako da postupim. Inace ovo je prvi put da se obracam psihologu.
S postovanjem,
Jelena
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Draga Jelena,
Nakon čitanja vašeg pisma ostalo mi je nejasno na koji način mislite da vam pomognem. U svom pismu, naime, niste naveli ni jedan mogući pravac niti pitanje. Stoga ću ja uzeti sebi slobodu da prosto prokomentarišem vašu situaciju i da vama postavim neka pitanja koja vam možda mogu biti od koristi. Unapred se izvinjavam ako vam se sloboda koju sam uzeo učini prevelikom.
Svakako nije jednostavno kada u naš život i naročito u naš dom ušeta neko stran, pogotovo ako je u pitanju starije čeljade s mnoštvom svojih očvrslih navika i sklonosti, neko ko ima vremena na pretek, neko kome se život i ovako promenio iz fundamenta zbog odlaska bračnog druka, neko ko se osetio izbačen iz jedne dinamike kojoj je pripadao i sada traži novo utočište u svojoe mesto u jednoj novoj dinamici.
Izgleda, dakle, da je odlazak bake prilično uzburkao vašu porodičnu dinamiku, kako onu u provinciji, tako i ovu u vašoj kući. S prisustvom nove ososbe prirodno je da se odnosi redefinišu a stare osobe su po prirodi stvari slabo prilagodljive i sklone uverenju da drugi treba da se okreću oko njih i zbrinu ih.
Sve što ću dalje reći, usled nedostka informacija samo je puka spakulacije, pa je moguće da se ni ne odnosi na vas. Molim vas da to imate u vidu kada budete čitali, po sredi je samo jedan mogući psihološki scenario.
Ono, naime, što u celoj vašoj priči nedostaje, to su informacije o vašeoj sekundarnoj porodici. Meni dakle nije poznato imate li Vi partnera i da li imate decu ili ih planirate ili ne. Ovo vas pitam stoga što kažete da ste sa majkom imali odnos kao da ste “najblje drugarice”. Nema sumnje da nam roditelji mogu biti prijatelji i da su oni izvanredno važne osobe u našem životu, ali ako stoje na mestu naših drugova i drugarica, onda obično ne mogu stajati i na mestu roditelja. Ponekad je, naime, naš odnos sa roditeljima zapravi više drugarski ili patnerski, tim pre ako smo rasli samo s jedim rodteljem. Dete tada gotovo prirodno teži da zauzme mesto patnera. Procentualno, deca koja rastu sa jednim rodteljem ređe zasnivaju sekundarne porodice, naročito ako drugi roditelj potpuno nedostaje. Zasnivanje svoje porodice za njih nsveno predstvlja otkazivanje duboke lojalnosti roditelju sa kojim žive.
Sada se postavlja pitanje na koji način se jedna ovakva ili slična dinamika može uzburkati dolaskom treće osobe. Iz onoga što navodite najmanje je verovatno da deda pretenduje na mesto koje mu pripada (dede, odnosno oca). Nesvesno i svakako nehotično, meni se čini da u vašoj porodičnoj dinamici on teži da zauzme ili mesto deteta vaše majke (moguće i vas), jer mesto deteta u sistemu je upražnjeno, ili ponovo, upravo mesto partnera vaše majke (ne zaboravimo da cela promena dinamike nastaje kada mesto dedinog patnera (bake) ostane upražnjeno).
Pošto deda nastoji da zauzme neko od ta dva mesta, Vi odatle morate biti istisnuti. Moguće je dakle da osećate da gubite mesto u sistemu na kom stojite godinama i na koje ste navikli, a gubitak mesta u sistemu, kao vrlo bazičan događaj koji udara u samu našu spihičku osnovu prirodno prouzrokuje mnogo stresa, potisnutog nezadovoljstva, pasivne ili aktivne agresije.
Možda bi se sistem stabilizovao ulaskom nove osobe koja bi stala na mesto vašeg partnera, i možda su ovi događaji podsticaj od strane polja da razmišljate o matforičkom napuštanju gnezda primarne porodice i osnivanju svoje.
Bilo da imate ili neamte svoju (sekundarnu) porodicu, ona se u pismu ne pominje, kao da ne postoji. Stoga je takođe moguće je da je dedin dolazak i njegovo izgurivnje vas sa mesta na kome ste stajali provociralo u vama nesvesno nezadovoljstvo usled praznine koja je posledica nedostatka vašeg realnog partnerkog odnosa i sopstvene sekundarne porodice.
S poštovanjem, Nikola
P.S. Izvinjvam se zbog grešaka u kucanju.
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Poštovani,
Zahvaljujem Vam se na brzom odgovoru. U pravu ste, izostavila sam neke verovatno važne detalje iz svog života. Nemam porodicu, osim majke, nemam čak ni dečka, i to već više od tri godine.Potpuno sam se povukla iz društvenog života, čini mi se da se tako najbolje osećam. Naravno, bilo je puno emotivnih razočarenja, ali pretpostavljam, da ih je svako imao u svom životu..naime, ljudima, koji me poznaju neobično je, da sam emotivno prazna, i da sam sama, jer sam u mladosti naizgled imala dosta ispunjen emotivni život..naizgled, jer kako sam shvatila osim fizičkog izgleda, verovatno nemam šta da ponudim..uvek sam privlačila suprotni pol isključivo zahvaljujući izgledu ( tako misle drugi ljudi-ja smatram da je jako prepotentno ocenjivati svoj izgled ). Veze koje sam ostvarivala, bile su neozbiljne, partneri su imali u vidu samo fizički momenat, i ništa više od toga.Međutim sada sam mišljenja da sam došla u godine, kada sam prestara, da bi i na koji način mogla ostvariti bilo kakvu emotivnu vezu sa nekim, i odlučila sam da prosto zaborvaim na to. Naravno moja okolina nije istog mišljenja, zbog mog poprilično mladolikog izgleda..ali izgled je jedno, a realnost drugo..nažalost svesna sam svojih godina, i imam osećaj, da sam propustila sve svoje prilike. Upravo zbog toga me je cela ova situacija izuzetno potresla, jer ničeg više nema za mene, osim tog mira i slobode, koje sam imala do prošle godine. Moram spomenuti i svoj odnos sa ocem- odnosno nedostatak istog..otac mi se javi povremeno, svakih nekoliko godina…on živi u Ljubljani, odakle sam i sama došla pre 20 godina..ali u suštini, ne žalim za njim, jer ga nikada realno nisam ni imala..
Što se tiče mog pitanja- za pomoć..mislila sam u smislu toga da mi na neki način pomognete savetom, kako se postupa sa ljudima poput mog dede, koji su navikli da im se niko ne suprotstavlja ni na koji način.
Srdačan pozdrav,
Jelena
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Draga Jelena,
Izvinjavam se što ste malo čekali na odgovor.
Što se vašeg dede tiče, pretpostvljam da bi svaki vaš pokućaj da postavite granicu i zaštitite svoj prostor naišao na njegovo veliko negodovanje. Stari ljudi umeju biti vrlo neprilagodnjivi i neuviđavni a vaš deda se očigledno oseća povređenim i odbačenim i sklon da je opasnost od nove povrede i odbacivanja vidi svuda oko sebe, i gde je ima i gde je nema.
Ako, dakle, niste spremni na sukobe niti na odlazak, onda vam se preostaje ništa drugo nego da se prilagodite činjenici da vaše domaćinstvo sada ima tri člana od kojih je jedan takav kakav je, i da sa njim pokušate uspostviti nekev odnos. To je najlakše razovorom. Pitajte dedu u zgodnom trenbutku da vam malo priča o vašoj majci kada je bila mala, o svom životu, o vama. Stari ljudi su često zapravo više nego usamljeni i vole da pričaju o svojoj prošlosti. Ponudite se ponekad da mu skuvate čaj ili kafu, da mu izmerite pritisak… Recite majci da bi ste želei da ga nekao zajdno iznenadite, recio da mu pripremite omiljeno jelo za neki važan dan… Pomozite mu da se oseća kao kod svoje kuće pa će te se i Vi osećati bolje sa njim.
Trudite se da njegov odnos sa majkom prepustite njima. Ako je vaša majka spremna da brine o njeu, to je njena stvar i njena odluka. Ako vam je žao majke, Vi na to imate pravo, ali je to vaša stvar.
Pokušajte da obnovite odnos sa majkom. Pokušajte da iskreno popričate sa njom i da joj kažete kako se osećate. Pokušajte da joj objasnite da vam nedostje ono što ste imali pre dedinog dolaska i da bi vam mnogo značilo kada bi ste imali neko svoje vreme i neke svoje aktivnosti. Recimo idie ponekad zajedno na pijacu ili u šetnju ili na kafu ili u pozorište… Iznenadite je nečim ili se dogovarajte kako da iznenadite dedu. Objasnite joj da želite da se i on oseća lepo kod vas, zato što je to njoj toliko bitno. Udrušite se oko toga i biće bolje. Pomite se sa tim da je deda takav kakav jetse i da se neće mnogo promeniti. Učinite ovo zbog sebe i svoje majke.
S poštovanjem, Nikola