Poštovani, mislim da imam nedostatak doživljaja sigurnosti. Vi ste stručnjak, mnogo bolje od mene znate šta je to, ne moram da vam objašnjavam. Ja o tome znam samo ono što sam pročitao na netu i u čemu sam se prepoznao. Baš mi se učinilo da je to najkraći sažetak mojih problema, nemanje tog, kako se navodi, fundamentalnog iskustva za bivanje u svetu.
Celokupno moje postojanje je obojeno tim nedostatkom. Duboki osečaj nesigurnosti, večita zapitanost da li vredim, sasvim površni i retki odnosi sa vršnjacima, neznanje o tome šta me zanima i čime želim da se bavim…a u godinama sam kada bi sve to odavno trebalo da je sredjeno.
Sasvim mi je jasno da, objektivno gledano, sigurnost zapravo i ne postoji. Svako od nas, koliko god da je jak, mlad, zdrav,  bogat, uspešan itd., u svakom trenutku može izgubiti i ono najdragocenije – sam život, a kamoli šta drugo.
I sve mi je jasnije da mir dolazi kroz pomirenost, kada odustanem od uzaludnih pokušaja da kontrolišem spoljašnjost, kada prihvatim svoju nemoć da upravljam sopstvenim životom.
Problem je što ja to sve shvatam onako površno, na nivou intelekta. Nikako da to spustim dublje, na nivo emocija. Molim vas za neki savet u vezi izgradnje doživljaja sigurnosti. Hvala.