Poštovani, nadam se da ću uspeti da vam predstavim svoj problem, koji je, po mom mišljenju, pradoksalan. Naime, nakon nekoliko pokušaja da nađem psihoterapeuta koji će mi odgovarati,  uspela sam. Pronašla sam terapeuta i napokon osetila pozitivne promene kod sebe. Po prvi put sam shvatila, u pravom smislu te reči, šta znači “razvijati se”. Međutim, desilo se da je taj  terapeut morao da prekine rad sa mnom, a ja sam nastavila svoju potragu. Na nesreću, sledeći terapeut mi nije prijao, osećala sam se kao na optuženičkoj klupi. Problem je u tome što i dalje ne mogu sebi da oprostim što sam potrošila svoje vreme sa ovim, poslednjim psihoterapeutom, a tu je i finansijski momenat. U meni je konstantno prisutna bojazan da je ovo negativno iskustvo poljulalo sve ono dobro što sam doživela i stekla u radu sa prethodnim, odgovarajućim psihoterapeutom. Pitanje koje sada postavljam sebi jeste, da li je meni potreban terapeut. Nakon mnogo pokušaja i silnih prepreka, nameće mi se zaključak da mi se ne da, iz ko zna kog razloga, da radim na sebi u psihoterapijskom smislu. Ipak, imam osećaj da mi je potrebna podrška u prevladavanju nekih nesigurnosti i strahova, kao i nekih opsesivno-kompulsivnih simptoma. Postoji i strah od novog psihoterapijskog odnosa i stid ili strah od toga da priznam da mi je možda potrebna pomoć. Moje glavno pitanje jeste, kako da eliminišem iz glave ono negativno iskustvo sa terapeutom i/ili nađem “pravog”? I, naravno, konstantno me prati strah od pogreške, pa tako i sad, dok ovo pišem. Unapred hvala.