Depresija 2018-02-23T21:11:35+00:00
asked 10 months ago

Imam 19 godina, ove godine zavrsavam gimnaziju i planiram da upisem fakultet ali ne znam kako ce se to zavrsiti s obzirom na to da nisam ni pocela jos da se spremam a mart se blizi… Ne bi to bio toliki problem da se ja vec mesecima ne osecam lose, lezem oko 3 ujutru, spavam po 4, 5 sati pa po podne nadoknadjujem i tako sve u krug… Hronicno sam neispavana.. Moj najveci problem je to sto preko celog dana osecam neku uznemirenost, zabrinutost iako nema realnog razloga. Taj osecaj je slican osecaju treme ili mucnine, primetila sam da se cela blago tresem i suse mi se usta. Pretpostavljam da je to neki oblik anksioznosti, a kako sam citala najvise mi lici na generalizovani anksiozni poremecaj. Ne znam odakle to potice ali dosta dugo sam razmisljala o zivotu, o njegovom smislu i dosla do nekim mozda porazavajucih zakljucaka da sve sto se desava je slucajno i besmisleno. Ne verujem u boga i slicne stvari,te price mi nekako ne piju vodu. Jednostavno, sve ovo moze da nestane u jednom trenutku, sve u cemu smo do sad uzivali,radovali se, sve je neizvesno. I kada se sve to sagleda, namece se pitanje: O cemu bih ja onda trebalo da sanjam, kakve ciljeve da postavljam, kojim putem da idem? I ne znam kuda idem i sta zelim, zato se verovatno i javlja taj osecaj anksioznosti. Sve mi je bezveze, izgubila sam intersovanja za sve, predavanja u skoli jedva podnosim, pa cak mi je tesko da slusam i druge ljude, da ih pratim u komunikaciji. Samo tako sedim i cekam da mi vreme prodje bez strasti, bez volje, bez icega. Treba mi Vase misljenje o svemu ovome posto nemam sa kim da porazgovaram iskreno o ovakim temama. Hvala unapred!

)

1 Answers
Psihoterapeut Team Staff answered 9 months ago

Poštovana,

Nikako ne bih sama sebi postavljala dijagnoze i poremećaje već bih se radije posavetovala sa nekim stručnim licem tako da sigurnije znam na čemu sam. Iz ovoga što si nam napisala vidim da je srednja škola pri kraju i da je pred tobom jedna neizvesnost kuda i kako dalje.

I prirodno je da nam se u takvim situacijama javljaju strahovi i neodlučnost jer nismo sigurni šta želimo i da li ćemo napraviti dobar izbor. U tvojim godinama naročito razmišljamo o smislu života i u pravu si kada kažeš da je život neizvesan mada možda ne baš u tolikoj meri u kojoj si nam napisala. Sa druge strane baš ta neizvesnost nam može omogućiti da više uživamo u životu i prepuštamo se trenutku i svakodnevnim radostima, sa sobom i sa svojim bližnjima, ali i da izvršavamo obaveze koje su pred nama i pokušamo da ostvarimo svoje želje i ciljeve. Preporučila bih ti da porazgovaraš sa nekom bliskom osobom, roditeljima ili prijateljima, o svom stanju i planovima šta ćeš upisati i kuda dalje, otvoren razgovor često pomaže.

U srednjoj školi smo i dalje opušteni, sa lakoćom izvršavamo obaveze koje imamo a sem škole i nemamo ih tako puno, na fakultetu ulazimo u jedan odgovorniji i zreliji period, upoznajemo nove ljude i kolege i suočavamo se sa drugačijim izazovima i teškoćama. Prelazni period može da bude kritičan i da posumnjamo u sebe i svoje sposobnosti, ali možemo pokušati da imamo malo više vere u sebe i ono što nam život donosi. Srećno

Srdačno,
Bojana

)