Dunja asked 6 years ago Poštovani psihoterapeuti, imam jedan problem.
Imam 27 godina. Do svoje 23.godine nisam imala većih problema u životu niti u svom psihičkom funkcionisanju. Bila sam smirena, ispunjena i zadovoljna osoba koja se na normalan i zdrav način povezivala sa drugim ljudima, što u prijateljskom, što u partnerskom odnosu. Ali odjednom dolazi do preokreta, postajem razdražljiva, anksiozna i depresivna osoba koja više ni izbliza ne oseća zadovoljstvo življenja kao ranije. Kao da sam se sva nekako “poljuljala”, a to moje stanje je najviše pogodilo ljubavne odnose. Postala sam osetljiva i primetila sam da se dosta brže nego ranije vezujem za partnera ili potencijalnog partnera. Kao da pokušavam da taj osećaj praznine i straha rešim nekom dobrom ljubavnom vezom, što zbog osećaja nesigurnosti, što zbog pogrešnih izbora koje sam pravila. Da napomenem da su mi se roditelji razveli kad sam imala 19 godina. S obzirom na to da se nikada nisam mnogo bavila tom situacijom, počela sam da se pitam da li deo tih mojih nesigurnosti vuče korene upravo iz disfunkcionalne porodice kakva je moja jako dugo bila i pre razvoda? Zanima me šta vi mislite.
Sve bih dala da ovaj problem rešim, da postanem sigurnija i ispunjenija i da se ne vezujem tako brzo za momke. Što se prijatelja tiče, tu sam potpuno “normalna”, imam kvalitetna prijateljstva koja jako dugo traju i koja mi znače. Samo sam u partnerskim odnosima vrlo klimava.
Da li ima nade da ovaj problem rešim? Veoma sam Vam zahvalna.
Nikola Krstić Staff answered 6 years ago Postovana Dunja,
Izvinjavam se sto ste dugo cekali na odgovor.
Nesigurnost, anksioznost i lose raspolozenje svakako svoj odjek nalaze u partnerskim odnosima a posesivnost je svakako jedan od glavnih. Vazi i obratno. Nezadovoljavajuci intimni odnosi kreiraju dosta separacione anksioznosti (straha od gubitka partnera) i podsticu nezadovoljstvo sobom i razocaranost u zivot.
Porodica je mesto gde se ucimo intimnosti i o ljubavu sve naucimo upravo od nasih roditelja. Tu ucimo da su ljubavni odnosi postojani, sigutni i bezbedni ili obratno. Ipak ta informacija je samo polazna tacka u jednoj dimenziji rada na ovom problemu kroz psihoterapiju.
Moja porodica bila je veoma nefunkcionalna tako da i sa anksioznoscu i sa depresivnoscu u tesnoj vezi sa nezadovoljstvom u ljubavi imam veliko iskustvo. Stavise veci deo moga zivota i rada na sebi je rad na ovoj temi. Iz licnog iskustva, dakle, mogu da kazem da se na tom polju moze zaista mnogo napraviti.
Moj nacin bila je dugogodinja psihoterapija i borba za ostvarenjem na drugim planovima kao sto je profesionalni.
Dobri odnosi sa prijateljima su svakako zlatan dzoker na tom slozenom i dugom putu.
Srdacno,
Nikola