Anonymous asked 4 years ago Zanima me vase misljenje o plakanju. Naime, s vremena na vreme citam knjige samopomoci u pokusaju da pomognem sebi. Uglavnom su to copy-paste knjige sa ne bas nekim efektom, ali u jednoj sam ipak nasao nesto sto me je zaintrigiralo. Kaze da nasu unutrasnjost nista tako ne cisti kao plakanje u samoci. Bas kada smo sami, jer kaze da kada placemo pred drugima samo zelimo da privucemo paznju i to vise nije to. Kakvo je vase misljenje o tome? Moze li to da donese neke trajnije promene, dublje efekte u nasem zivotu ili je to samo zarad trenutnog olaksanja? Muskarac sam pa mi nije bas lako da placem. Pred drugima ne bih smeo ni da mi plate. Ali da sam vise puta progutao suze, bogami jesam. Problem je sto se to ne moze tempirati, ali ako se potrefi da budem sam u stanu kada mi se place, da li da se prepustim?
Nikola Krstić Staff answered 4 years ago Poštovani,
Za mene je plakanje sa drugima ili čak samo u prisustvu drugih isto toliko važno i lekovito kao plakanje u samoći. Čak bih rekao da je plakanje sa drugim povezujuće na prožimajući način. Na terapiji ponekad plačem sa svojim teraputima, ali i sa svojim klijnetima. Plačem i sa prijateljima, onim najintimnijim. Verujem da je u ovom svetu punom bola plakanje potreba. Divno je ako imamo prilike da u tome nismo sasvim sami.
S druge strane plakanje zaista može biti u vezi sa ranim vrstama manipulacije. Razlika je jasna. Kada je plakanje samo sebi svrha manipulacije nema. Kada plakanjem želimo da proizvedemo određeni efekat i utičamo na ponašanje drugog, možda je dobro da potražimo druge načine.
Što se pažnje tiče ona je takođe naša važna autentična potreba.
Srdačno,
Nikola
Ja uopšte ne mogu da zaplaćem već desetak godina a možda i više. Volela bih da mogu, ali u grlu nedla,glava puca a suza nema. Kad bih zaplakala mislim da bi mi bilo lakse. Ali ne ide.