Cudno. 2013-04-25T06:55:53+00:00
asked 7 years ago

Sta se radi kada nas neko nervira?

)

4 Answers
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Poštovana/i,

Na ovako uopšteno pitanje veoma je teško dati odgovor. Konteksti i situacije u kojima nas neko nervira mogu biti veoma različiti, kao i naši dominantni mehanizmi da se nosimo sa tim.

Psiholozi obično kažu da nas nervira ono što je mnogo različito od nas, tj. ono od čega bežimo, što potiskujemo i što nam je teško da prihvatimo kad sebe. Neki smatraju da nas nerviraju upravo oni koji nas posećaju na nas. Ono “što se radi” u tom slučaju je proces samospoznaje i samorihvatanje.

Kada nas neko nervira po sredi može biti tema agresije. Agresija je osećanje koje se javlja kada osećamo da smo na neki način osujećeni. Frustracija pravi agresiju a ova nas mobiliše za borabu sa kolikonom i zadovoljenje potrebe u ostvarenju cilja. Ako međuzim nemao davoljno podrške da na adekvatan način kažemo drugima koji njihovi postupci nas nerviraju i šta nam smeta, ljutnja se ksuplja i na kraju postaje neizdrživa.

Treća varijanta je da nas oneko ko nas nervira zapravo podseća na nekog (npr mamu ili tatu, sestru…) ili na neku situaciju u kojoj smo se osećali uroženo. Pošto nas nešto nesvenso podseća na nešto ugrožavajuće, javlja se nervoza. Tada je važno prizivanje realnosti (da li me i koliko ovo zaista ugrožava i šta mogu da učnim u vezi sa tim) kao i prisećanje šta je ono na šta me zapravo ova sitaucija ili osoba podseća.

S poštovanjem, Nikola

)

Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Slicni smo ovaj decko i ja u par situacija-on je brz, lenj, na casu sedi i zeva, prekida profesora u pola reci, odlazi sa casa pre nego sto profesor zavrsi recenicu, provocira i govori ruzno o drugima, a posle im se smeje u lice, sto mene dovodi u situaciju da vidim sebe samog ali ja to vise radim iz zajebancije, ne zelim nikog da povredim, vise sam grub radi reda, ali on to zaista misli ozbiljno. Potukli smo se pre par dana kada nas je razvdojila komunalna koja je slucajno tu prolazila a posle su intervenisali i njegovi i moji roditeljji i sad ne smem nista, a i dalje me NEOPISIVO nervira. Osecam se ugrozeno cak i kad on nista ne radi, kad sedi i cuti. Zaista se osecam ugrozeno njim!

)

Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Veoma mi se dopada tvoja poruka. Od suštinske je važnosti što si svestan svega što si napisao, postizanje samosveti koju si ti pokazao najteži je i najveći korak u rešavanju ovakvih, inače nimalo lakih problema. Potpuno si me kupio iskrenišću i otvorenošću koja s druge strane govori i o tvojoj zrelosti, ozbiljnosti i inteligenciji. Svaka čast!

Stoga ću ja biti vrlo otvoren s tobom, jel mi se čini da ti to umeš da ceniš!

Sad je dakle raspust pa imaš vremena da se odmoriš od svog “pritaelja” i razmiljaš o svemu. Do kraja školske godine nema mnogo pa ti savetujem da izdržavanje u okolnostima koje su za tebe izazovne (mislim na prisustvo tvog druga u istoj učionici) shvatiš kako izazov svojoj psihološkoj čvrstini, kao igru ili takmišenje sa samim sobom.

Ovaj problem predstvlja idealnu situaciju da radiš na sebi i razvijaš te tako važne sposbnosti i veštine s kojima izgleda imaš pomalo poteškoća, a to su disciplina, samokontrola, uzdržavanje. Ove sposobnosti od suštinske su važnosti inače za uspeh i sreću u životu.

Naravno to nije ni lako ni jednostvo. U nekim trenucima možda ti neće biti lako. Moraš na to biti spreman. Potrebna ti je strategija. Evo nekih pomoćnih sredstava. Angažuj svoju pažnju kada osetiš da si napet. Radi nešto, igraj igricu, prepisju rečenicu, piši poruku drugarici, gledaj sliku drugarice koja ti se sviđa, pokušaj da se udubiš, zapodeni razgovor sa drugom ili još bolje omiljenom drugaricom baš kada ovak dečko počne da izvodi svoje kerefeke.., radi bilo šta, prebrojavaj noge stlova u učinocic. Odvlačenje i prebacivanje pažnje nekad ti može pomoći. Takođe je dobo da (i inače) zapisjuš kako se osećaš, šta je on učinio, u čemu te podseća na tebe, kako ne možeš da ga ne shvatš ozbiljno, na koji način se pojavljuje ljunja, šta osećaš u svom telu kada otpočne njegov “šou-program”, na koga te to podseća (osim na tebe;), šta bi zapravo želeo da postigneš svojim besom prema njemu (da ga naučliš pameti? – da ga staviš na njegovo mesto? – da li je vredan toga? – da li je vredan problema s policijom i sudom? – hoćeš li i u druim životnim situacijama na ovaj način “rešavati” probleme? – kuda bi te to odvelo?), u kojo meri uspevaš da pobediš time što nisi dozvolio da te iznervira a u kojoj meri on pobeđuje (shvati sve kao psihološku igru u kojoj ćeš nekad biti manje a nekad više uspoešan, nagradi sebe za uspeh sitnim zadovoljstvima, budi tolerantan prema sebi kada on opet uspe da te iznervira, to će se događati). Razmišljanje na ova pitanja i pisanje o tome zove se mali dnevnik samospoznaje. Razgovaraj sa svojim prijateljima o onome šta njih nervira, podeli sa njima svoj problem, imitirajte ljude koji vas nerviraju, smejte se, sve su to načini da olabaviš svoju opsesiju ovim dečkom i da iz cele stvari profitiraš.

Imaj u vidu da će uskoro raspust i da nećeš morati dugo da ga gledaš.

Imaj u vidu da dečko o kome govoriš samo želi pažnju, samo želi da se pravi važan a pošto je neuklopljen on samo nije u stanju da prizna sebi da mu je zapravo teško jer je usamljen. On se samo pravi važan i to je sve. Možeš li to da razumeš?

Odlično je to što ti pomaže da vidiš sebe. On ima problem sa granicama, poštovanjem autoriteta, poštovanjem drugih uopšte, a možda u nekoj meri i ti. Naravno da će te nervirati neko ko ti je sličan, samo žešći, jer se ti glupraš iz zezanja a on je ozbiljan i time misli da je važniji ili jednostvno namerno nervira i izaziva preko svake mera a ti to ne činiš. Milim da si tu u prednosti, jer će on na kraju samo ipadati budala a ti ćeš ipak znati kada je vreme da staneš. Koliko god bilo neprijatno, tvoj prijatelj te svemu tome uči. On te tera da radiš na svojoj disciplini i trpeljivosti, da radiš na sebi.

S poštovanje, Nikola

)

Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Upravo to, kao da je on vazniji od mene. Shvatio sam to sto ste rekli ali meni su roditelji razvedeni i ja nikad nisam imao osecaj da sam ja vazan u SVOJOJ prici jer su radili sta su hteli. Drugari moji i drugarice se ne bave tim stvarima, oni ne moraju da budu u centru paznje i ne eksponiraju se uopste u tom smislu, prosto da kazem, normalni su. Imaju i oni svoje mane, ali niko mi ne daje do znanja da je bas on vazniji od mene, da se njegovo misljenje vise ceni ili da je on nekim nepoznatim razlogom bolji i vazniji od mene na mestu na kome provodim svaki dan. Ne zelim da da on bude najbitiniji i cak se i profesori nekad sloze sa njegovim misljenjem, jer zaista kaze nesto na sta ja ne bih imao ni jedan argument ali to radi na tako usiljen i direktan nacin da svi misle kako je on bog, a ovamo sve kecevi i dvojke. Bilo bi odlicno kad ne bismo bili u istom odeljenju, bilo bi mi lakse. Ovako svaki put hocu da ga udarim po sred face. Probacu to sto ste rekli hvala na savetu.

)