Cudna veza 2020-03-29T17:01:38+00:00
Forum Život PitaCudna veza
Anonymous asked 2 weeks ago

Pozdrav,
Ne znam odakle da pocnem, jer bih imala toliko toga za napisati..ali pokusat cu skratiti maximalno.
Upoznali smo se prije 2 godine i tada je sve i pocelo. On je stariji od mene 10 godina. Od samog naseg prvog izlaska, krenule su i prve lazi s njegove strane. Vremenom, samo se tako i nastavilo. Nikada nije htio priznati nasu vezu. Na pocetku je to bio neki nedefinirani odnos i njemu je to ocito odgovaralo. No, kad smo napokon definirali da smo u vezi, nista se znacajno nije promijenilo. Ja sam njega upoznala i s roditeljima i zeljela sam ga upoznati s prijateljicama..ali uvijek bi imao neki izgovor kad bi ga zvala da dođe k nama, da se upoznaju. Zeljela sam ga uvijek upoznati sa svima, bez problema. Dok je on mene uvijek skrivao od svih. I ne samo na pocetku. Evo i nakon 2 godine, jos uvijek me nije upoznao ni s kim. I kad god bi ga pitala zasto, jel ima neki problem..uvijek bi to negirao.
Cak sam trazila od njega da postavi nasu sliku na drustvene mreze..samo da vidim hoce li. Ali, ni to nije smio. Kad sam ga pitala zasto, rekao je da je jednostavno takav..da to ne voli.
I to donekle i shvacam..jer sam i ja slicna. Ali moram priznati, od samog pocetka mi je to sve bilo cudno. Prolazile su mi kroz glavu svakakve misli…pa cak i to da ima neku drugu. Ali znam da nema. Uvijek sam imala neki los osjecaj..stalno sam mislila da nesto krije i da se mene stidi. Jer i kad sjednemo negdje u kafic, udaljen je od mene i ponasa se kao da uopce nismo zajedno.
Od pocetka je govorio da su mu problem godine..ali ne zbog njega, nego ocito zbog drugih. Ali nije mi jasno sta onda radi sa mnom. Stalno idemo i na neka putovanja i kad god smo udaljeni od naseg grada, tada je sve divno i normalno. Dok setamo, drzi me za ruku i ponasa se bas lijepo prema meni.
Ali to se sve promijeni cim se vratimo. U nasem gradu, to nikad nije smio. Ne smije sa mnom cak ni setati. I milion puta sam vodila s njim razgovore na tu temu, ali nikad ne zeli pricati o tome. Uvijek govori da je sve u redu i da to sve sto ja kazem i nije bas tako.
Ali to sve vec traje 2 godine..i stvarno nemam vise ni snage pricati s njim o takvim stvarima.  I u te 2 godine..otkad to sve i traje..vise nismo bili u vezi, nego sto jesmo. Jer je njemu odgovarao takav nacin..da se viđamo, ali da nismo u vezi.I ja sam se njemu uvijek prilagođavala i bila uz njega, bez obzira na sve… I sad kad ponovno jesmo u vezi, uopce nemam taj osjecaj. I samo se pitam do kad ce to sve trajati ovaj put. Jer, nakon svega ne mogu biti sigurna ni u sta.
Ne mogu vjerovati da sam ja s 20 godina ozbiljnija i zrelija od njega koji ima 30. I ne znam sta je u pitanju i hoce li se on ikada promijeniti, ali znam da je nemam povjerenja u njega nikako. Bilo je jos mnogo stvari koje sam ja saznala..koje su srusile moje povjerenje u njega skroz. I ne znam hocu li mu ikada moci u poptunosti vjerovati. Jer se ne osjecam sigurno kraj njega i ne mogu biti sigurna u nasu vezu..jer mi je stalno u glavi do kada ce to sve trajati.
Ne znam sto da radim. Volim ga previse. I ne mogu se zamisliti bez njega. Jer je bilo perioda kad nismo bili zajedno i ludila sam skroz. Nisam vise bila ista osoba. Stalno sam bila tuzna i u glavi mi je bio samo on. A znam da i on mene voli..to osjecam s njegove strane. Nacin na koji me gleda, dodiruje…to mi sve govori. I kad smo sami, divan je prema meni. Kad prica o buducnosti, stalno govori “mi”..stalno sam tu ja. I cak je siguran da cemo mi biti zajedno i planira zivot sa mnom.
Ali ne znam zasto je toliko drukciji kad samo sami i kada smo negdje vani.
Razgovarala sam s njim toliko puta o svemu tome, ali jos uvijek se nista ne mijenja. Svaki put bi rekao “promijenit ce se”. Ali to nikako da se dogodi.
I ne znam koliko ja jos mogu cekati. I vrijedi li uopce ovo sve…
Mada nisam napisala sve sto sam mogla..pokusala sam barem ono bitnije izvuci, jer zelim da netko objektivno sagleda cijelu ovu situaciju i zanima me Vase misljenje.
Hvala unaprijed!

)

1 Answers
Nikola Krstić Staff answered 1 week ago

Poštovana,

Nakon pažljivog čitanja vašeg posta, meni zapravo nije jasno što želite od nas. Pretpostavljam da to nije baš jasno ni vama samima, jer kod ove vrste problema takva određenost možda i nije moguća. Ali hajde da rezimiramo. Kao stariji muškarac mogu da se zamislim u ulozi vašeg patnera i da vam kažem o načinu na koji bih ja verovatno, na njegovom mestu razmišljao i osećao, odnosno pokušaću da iskoristim to što sam po godinama bliži vašem patneru nego vama.

Veoma ste mladi (20 godina) i u vezi ste sa čovek koji je deset godina stariji od vas. U mestu vašeg stanovanja i u vašem seocijanom polju, on se ne oseća dobro u vazi sa tim kako će drugi videti razliku u godinama izmđu vas. Meni to deluje razumljivo, ne zato što mislim da je razlika u godinama nešto čega se treba stideti, i čak ne zato što je razlika u godinama između vas veoma velika ili zato što on ima mnogo godina, već zato što Vi, da tako kažem, imate malo.

Ljudi su pakosni, zli, zavidni. On u svojim gdoinama možda to oseća bolje nego Vi. Mogu da zamislim da bi njegovo okruženje moglo reći da je sa “klinkom”, da “voli piletinu”, da je nezreo i neodgovoran, da je u godinama kada treba da ramišlja o porodici on sa “balavicom” koja mu troši vreme i novac, kojoj je “sponzor”. Izgleda da je i vama jasno da je njemu previše da se o njemu na taj načim nisli i govori.

Drugo, Vi se osećate nesigurno, ijako kažete da ga volite i da ste sigurni da on voli vas, da nema dugu… Međutim nije nemoguće da je i on sam, koliko god da vas voli, nesiguran u budućnost vašeg odnosa. Jer razlika u godinama nije nevažna stvar i povlači za sobom razne probleme, razne da tako kažem druge razlike, kojih Vi verovatno niste svesni, iz prstog razloga što je vaše životno iskustvo u skladu sa vašim godinama, odnosno njegov pogled na život, bilo da ga je on arikulisao i izgovorio ili ne, nije isti kao vaš.

Osim toga što bi u zajednici bio okarakterisan kao nezreo i neozbiljan čovek koji u vreme kada treba da stvara pordicu želi mladalačku vezu i provod, moguće je da je i sam razapet između očekivanja svoje pordice i prijatalja s jednje strane, nazad očekivanja prema samome sebi, i ljubavi prema vama s druge strane. Takođe nije nemoguće da se potrebe osoba u vašim i u njegovim godimama razlikuju i da s vremenom ta razlika postaje sve veća. Čak i ako bi ste Vi sa njim želeli porodicu u doglednoj budućnosti, i pod pretpostvkom da je i on želi sa vama i uopšte, on se savim legitimno može pitati recimo, da li je osoba u ranim dvadesetim godinama a s obzirom na savremeni način života, za tako nešto zaista zrela i spremna. Najzad i nema načina da se to sazna, jer spremnost i zrelost za porodicu, ili makar samo za zajednički život, izgleda je nešto što većina savremenih ljudi nema, bez obzira na godine, a s obzirom na vašu mladost rizik može izgledati još veći.

Najzad, čovek u tridesetim godinama je u punoj snazi a u četdresetim, uz savremeni tepo življenja, već je prilično umoran od života, pa je moguće da ga mori (sveno ili nesvesno) i pitanje kako bi vaš odnos izgledao u budućnosti, kada on bude u situaciji da su prilike za novi početak male, što ne bi s druge strane, za recimo desetak godina, važilo i za vas.

I njazad ovo mi se ne čini kao problemi koji se mogu rešiti razgovorm. Rešenje ovih prolema može da pruži samo život, razgovor ne. Jer ako se pokaže da život nije u stanju da reši ove složene probleme, onda sve reči i svi razgovori padaju u vodu, baš kao što najčešće život potpi sva ona mladalačka obećanja na večnu vernost koja oni koji se vole tako često i lako izgovaraju.

Jer u cvetu mladosti (mislim na vas) i na pragu srednjih godina (mislim na njega), vreme se drugačije vidi i meri, što je vama možda teško da razumete. Entuzijazam prirdan za dvadesete godine za koje je karakterističan osećaj da vremena imao na pretek i da se sve može rešiti, dostići i ostvariti, u tridesetim godinama koje, kažu, prolete najbrže u životu, pokao ustupa mesto oprezu, pesimizmu i osećaju da se ono najbolje vreme vrtoglavom brzinom bliži kraju.

Njazd, ja ne mislim da su veze sa značajnom razlikom u godinama osuđene na neuspeh, manje ili više od veza bez te rezlike. Ko bi tako nešto uopšte mogao stvrno znati. Veze su genrealno najčešće osuđene na neuspeh sa ili bez veće razlike u godinama i sugrno ima primera veza, koje bez obzira na tru razliku opstaju dugo, nekad do kraja života i na obostrani zadovoljstvo. Ipak morate biti svesni da vi u dvadesetim godinama ne možete osećati život isto kao on u tridesetim i da je celo vaše pitanje i dilema upravo na tome i bazirano.

Sad, ja ne znam da li sam vam iznošenjem ovih svojih asocijacija i misli pomogao ili odmogao. Ipak čini mi se da ovaj vaš problem spada u kategriuju onih koje, šta god mi poduzimali, ipak može da reši samo vreme. A nesigurnost koju osećate možda je na kraju ipak sastvni deo svih veza, bilo da postoji razlika u godinama u njima ili ne. Jer nazad nikad nema grancije da će tako nešto kao što je ljubav trajati, a iskustvo nas uči da su primeri dugovečne ljubavi pre izuzetak nego prvilo.

I možda je u svemu ovome baš ona draž ili epska esteika vašeg odnosa, jer život, sam po sebi, teži da spoji udaljeno i da održava ono što nije lako održati, i možda je baš u tom našem naporu sav svimao koji nalazimo u postojanju. Platon je govorio da je ljubav dete ispunjenosti i praznine, ispunjenosti i nedostatka. Vaša ljubav u tom smislu proto nije izuzetak.

Srdačno,
Nikola

)