Postovani,
vise puta sam se obracala u ocaju i nemoci kako da postupim. Mislim da mi se rusi i zivot i porodica. Nemam snage da se borim. Moji sinovi piju,” mokra braca, jadna im majka”. Tako se i osecam a to se ni recima ne moze opisati. Taj jad, beda, razocarenje….Neprospavane noci, osluskivanje, strah… Stariji ima 22, mladji tek 19. Pocelo je sporadicno a sad je sve cesce. Nekad ne umem da to prepoznam-u prevelikoj zelji da to nije to. Alkohol im je u krvi i glavi i danima posle, svadjaju se, nadju oko cega, a ja sam po pravilu adresa na koju se izruce verbalni napadi. Pitam zbog cega, kazu opet cu. Unose mi nemir u svaki dan, ma sta dan sat i minut zivota. Tu nema vise porodice i spokoja. Ja i muz smo ocajni, ne znamo sta da radimo, ne  cuju nas. Nisu zaposleni, ali rade sve i tesko zaradjen novac trose na pice. Okruzenje im je isto tako, kazu svi piju…..Mi to ne mozemo da podnesemo…. A to vise nisu deca, da li ce to da prodje i kad, kako ih otrgnuti od toga?