asked 11 years ago Nemam ja problem. Vec moj ujak sa svojim sinom. Ovako…’93 je godiste, i samo sto je krenuo na fakultet. Roditelji (ujak i ujna) su mu razvedeni otkako je bio mali, ali su ostali radi njega u najnormalnijem kontaktu i zive na kilometar razdaljine, tako da i nije neko odvajanje bilo. Problem je nastao od skoro i svi smo se nasli u cudu, jer je Nikola uvek bio mirno, fino dete. Nikad problematican zapravo. Prvi problem nastaje sto je odlucio da kupi kola sa nekoliko drugara i da ga zajedno dele. Veoma glupa ideja, ali njegov je bio novac…stek od 200e i njih nekoliko tako i eto jugica. I majka i otac su bili protiv i govorili mu da ne radi to. bolje da ulozi ako vec hoce taj novac u oceva kola (popravka) pa neka vozi. Razumem ga tu sto rodjenom ocu nije verovao, jer za 2 godine otkako ima vozacku nije mu davao da vozi njegova kola. (bojao se za njega, vole ga puno, pa brinu da vozi) Inace, i majka i otac odvojeno su u losoj finansiskoj situaciji, plus sto Nikoli placaju privatno stanovanje u drugom gradu zbog fakulteta. i ideja da ce baciti 200e na stvar koja i nije bas najpotrebnija ih je revoltirala. Iako su bile price da to ne radi, pre neki dan se samo pojavio kuci sa kolima. Prvo otac nije hteo da razgovara sa njim, ali posle ga je sustiglo. Nikad nije dobijao batine…msm, nikad se nije doslo dotle(mozda neka ćuska za losu ocenu) , ali Nikola ima ogromnu agresiju. Majci kaze da nema pravo da mu se mesa u zivot, da ima 20 godina i sam ce da odlucuje. To je ujak cuo na telefonu, jer je bila otvorena linija. razgovarao je sa njim te veceri kad je dosao sa kolima. grdio ga je, ali nije vikao niti je bio agresivan…zato nikola jeste. Tek sam ovih dana saznala da kad se razbesni baca stvari po kuci, dere se, pa i udari malo glavom o zid. Zgranjavanje totalno za sve nas. Pricala sam malo i sa ujakom i sa Nikolom o tome, da saznam o cemu se uopste radi ovde…Ujak je zabrinut, jer ne zna kako da se ponasa sa njim. A sa ujnom i nisam bas u kontaktu da znam kako je kad je Nikola kod nje. Nikola nece da mi se javi. Valjda ce se cuti sa mnom kad iskulira ovo sve. Kako se postaviti prema njemu, posto pretpostavljam da je inat i pretnja samo gora stvar. Protiv batina sam inace, ali sta da kazem ujaku kad mu dete pocne krsiti po kuci stvari? Ujak je inace mekan kad je Nikola u pitanju, jedinac je, pa je i razumljivo. Gde podvuci crtu? Nikola dosta veruje meni (sestri) i mojoj majci, ali ni mi ne znamo kako da dopremo do njega a da ne bude samo da trabunjamo kako da se ponasa i sl. A sto se tice ujaka da ne daje nikoli da vozi njegova kola…ima i tu opravdanog bar sa moje strane. Nikolin ujak je poginuo od brze voznje, pa verujem da je i to neka zelja da ga zastiti… Nemam pojma. Posto ne znam ni sama sta sam eventualno izostavila, slobodno pitajte ako sam negde bila nejasna. 🙂
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
veoma cenim to što ste zabrinuti za vašeg rođaka i što ste rešili da se obratite za pomoć ovim putem. Za adolescente kao što je vaš Nikola je karakteristično, zdravo i normalno da tokom odrastanja prođu kroz fazu bunta i otpora. Ova faza je neophodna kako bi izgradili svoju ličnost i uspešno se odvojili od detinjstva i zavisnog položaja i ušli u svet odraslih. Neretko je ova faza veoma bolna, kako za roditelje tako i za samog adolescenta. To je težak zadatak za roditelje da prihvate da njihovo dete više nije zavisno od njih i da će se uskoro odvojiti i postati samostalna odrasla osoba. Za adolescenta je to takođe borba, jer pokušava da nametne svoje stavove i potrebe koje su sada drugačije i nove u odnosu na one dečije. Tada se dešava da dođe do konflikta, gde adolescenti postaju često agresivni jer nemaju drugih načina da se suoče sa ovim promenama, koje su i za njih same nekada zbunjujuće i zastrašujuće. Ono što je važno u takvim situacijama jeste da roditelji budu podrška onda kada je to zaista potrebno, ali da ne nameću svoje stavove kada adolescent može sam da odluči. Drugim rečima važno je biti tu za njega kada mu je pomoć potrebna ali i ostaviti mu dovoljno slobode da se ispolji, iako ponekad to iz roditeljskog ugla deluje opasno ili jednostavno neprimereno.
Važno je znati da je ovo faza koja je normalna i porlazna, ali vrlo burna za obe strane. Ukoliko Nikola ima poverenja u vas, to može biti odlično polazište za saradnju. Možda ste vi osoba koja može da razgovara sa njim i pomogne mu da se izbori sa novim izazovima. Adolescentima je često potrebna podrška u vidu neke druge odrasle osobe, osim roditelja, na koju mogu da se oslone. Vama i Nikoli puno pozdrava, nadam se da ćete se uspešno izboriti sa ovim životnim izazovima!
Bojana