Organizmička samoregulacija i kreativna adaptacija
Jeste li ikada razmišljal o tome da opstanak i svoj život dugujete nizu predaka koji su se, boreći sa sa zamkama, iskušenja i negostoljubivošću planete zemlje, u carstu prirode održali više od 200 000 godina? Ne čudi me ako niste jer danas nemamo vremena da stojimo začuđeni ili zadivljeni nad čudima prirode.
Ipak naš organizam iza sebe ima milijarde godina razvoja. Sva ta, milijardama godina stara mudrost opstanka, nataložena je u našem biću. Upravo u toj mudrosti našeg bio-psihološkog bića našla je geštalt psihoterapija svoju ukorenjenost. Naš organizam je najsvršenija, najsuptilnija i najsloženija organska labaratorija koja se uopšte može zamisliti. Njeno, za nas često nevidljivo funkcinisanje zaslužno je za naše postojanje. Ovu milijarama godina staru sposobnost organizma da sam sebe reguliše i menja i prilagođava jednostavno zovemo organizmičkom samoregulacijom.
Odvojili smo se od tela
Vremenom odvoili smo se od tela i počeli smo u njemu da posmatramo neposlušnu, razuzdanu masu koja nas sabotira u našim nastojanjima da se popnemo na vrletne litice uspeha. Naše telesno biće, naš organizam ne poznajemo i podcenjujemo. On je kao neposlušno dete koje bi da lenjstvuje kada treba raditi, koje želi stvari koje nisu dozvoljene, koje bi da se igra kada treba biti ozbiljan. Ovaj oholi i prezrivi stav našeg intelekta, zapravo samo je srce naših životnih zastoja.
Upravo zbog toga geštelt psihoterapija promoviše vraćanje bazičnoj povezanosti duha i tela, poznavanju i prepoznavanju govora i signala našega tela, te poverenju u mudrost našeg biološkog bića. Sposobnost igre, strast, pa čak i sposobnost lenjstvovanja dragocenosti su darovi prirode u kojima osim nas podjednako uživaju i naši preci – životinje. Organizmička samoregulacija i kreativna adapatacija neiscrpno su polje podrške koje nas je kroz milenijume sačuvalo i koje nam idalje stoji na raspolaganju bez obzira na to što smo na njega zaboravili.
Osluškivanje Potreba
Mi smo bića potreba. Bez sredine, u vakumu, ne bismo mogli opstati. Potrebna nam je gravitacija da nas drži na zemlji tonirajući naše mišiće, potrebna nam je atmosfera, vazdušni pritisak da bismo disali svojim plućima, i voda koja kruži da bismo hidrirali ćelije svoga tela, potrebna nam je sunčeva svetlost da bismo videli, i mesec da bi održavao ritam naših bioloških ciklusa, potreban nam je živi svet da bismo u njemu uživali ali i da bismo imali čime da napunimo želudac, potrebna nam je toplota ljudskog dodira da ne bismo osećali besmisao nepodnošljive usamljenosti…
Sposobnosti da osetimo i prepoznamo potrebu, da se pokrenemo u pravcu njenog ispunjenja, da osetimo blagodet i dobrobit telesnog, psihičkog i duhovnog hranjenja upravo predstavljaju sposobnost organizmičke samoregulacije. Organizmička samoregulacija je sposbnost našeg tela da vodi računa o sebi dirigujući milionima hemijsko-bioloških procesa koji se u nama odvijau. Jedan deo tih procesa je i sposbnost našeg tela da nas obavesti o potrebama koje su nastupile, korz glad, žeđ, nelogu, pritisak, bol, strah, bes, kao i korz zadovoljstvo, prijatnost, mir.
Zadovoljavanje Potreba
Na putu zadovoljavanja svojih potreba, međutim, suočavamo se sa mnogim teškoćama i problemima. Život je kompleksan i niko mu nije potpuno dorastao. Ponekad moramo da odustanemo od svojih potreba da bismo zadovoljili zahteve koji dolaze iz sredine. Predugo lišavanje onoga što je naša potreba dovodi do psihičkih smetnji. S druge strane, kreativno suočavanje sa preprekama, u kome mi menjamo naš život i naš život menja nas, u kome se adaptiramo i prilagođavamo, rastemo i razvijamo se, ovladavamo novim potencijalima, razvijamo veštine, stičemo nova iskustva i srećemo sve ono što je (od očaja do radosti) život namenio čoveku, sve to traganje za idealnom formom bivanja, to ispadanje i uzdizanje, sve to zajedno čini proces koji nazivamo kreativna adaptacija.
Ponovno učenje sposobnosti osluškivanja potreba, te reorganizovanje naših adaptacija i kreacija koje treba da dovedu do zadovoljenja srce je psihoterapsijkog procesa.
Terapija – Prirodni mehanizam
Psihoterapija se zasniva na procesima organizmičke samoregulacije i kreativne adaptacije koje smo zaboravili ili prosto nismo razvili. Kako je u pitanju nešto prirodno, nešto što je čoveku svojstveno milionima godina, isto možemo reći i za terapijski čin. Terapija, dakle, samo koristi naše prirodne mehanizme kojima je naše biće obdareno da bi povratilo i održavalo ravnotežu.
Autor: Nikola Krstić
Pročitajte…
Dihotomija telo – duša, ili šta je predmet psihologije
Da li je psihu moguće svesti na telo, odnosno da li naše mentalni život svodljiv na fizičke i hemijske dogaoaje u nađem telu i mozgu? Da li je subjaktivni doživalj legitimni predemet baveljenja psihologije i psihoterapije? Može li fenomenološki, na iksustvu zasnovan pristup geštalt psihoterapije izdržati probu redukcionizma ili je ipak moguće isterati fenomenološko-mentalistički prostup iz nauke i psihoterapije? Da li je čovek samo mašeina i da li je moguće “isterati duh iz mašine”? (…)
Isceljujuća moć kontakta – Geštalt psihoterapija
Kontakt, toliko željen i toliko opasan u ovom divnom i strašnom svetu, osnov je sveg našeg zdravlja i sve naše bolesti. Kontakt je zagrljaj koji nas ispunjava i osećaj da naše postojanje ima smisla. Kontakt je i zagrljaj koji nas ispunjava osećajem zarobljenosti i bespomoćnosti. Kontakt je radosna dužnost primanja i davanja, i mukotrpna obaveza uzimanja i lišavanja. Kontakt je zadovoljsvo drveta koje blista zelenom aurom dok se kupa u kiši. Kontakt je i oštrina vetra koje oseća na svojim listova. Kontakt je i žega sunca koje zna nemilosrdno ispijati život. (…)
Živeti u sadašnjem trenutku
Opsedaju nas duhovi iz prošlosti. Pretrpljeni strahovi, boli, nepravde još i danas žive u nama i određuju naše ponašanje i naše iskustvo. Prošlost prekriva sadašnjost talogom izgubljenog i naša neposrednost i spontanost gubi se i raspada pod pritiskom života koji je bio ali koji je ostavio na nama ožiljke sa kojima se ne možemo izmiriti. (…)
