50

Organizmička samoregulacija i kreativna adaptacija

Jeste li ikada razmišljal o tome da opstanak i svoj život dugujete nizu predaka koji su se, boreći sa sa zamkama, iskušenja i negostoljubivošću planete zemlje, u carstu prirode održali više od 200 000 godina? Ne čudi me ako niste jer dana nemamo vremena da stojimo začuđeni ili zadivljeni nad čudima prirode.

Ipak naš organizam iza sebe ima milijarde godina razvoja. Sva ta, milijardama godina stara mudrost opstanka, nataložena je u našem biću. Upravo u toj mudrosti našeg bio-psihološkog bića našla je geštalt psihoterapija svoju ukorenjenost. Naš organizam je najsvršenija, najsuptilnija i nasloženija organska labaratorija koja se uopšte može zamisliti. Njeno, za nas često nevidljivo funkcinisanje zaslužno je za naše postojanje. Ovu milijarama godina staru sposbnost ogrnizma da sam sebe reguliše i menja i prolagođava jednostavno zovemo organizmičkom samoregulacijom.

Vremenom odvoili smo se od tela i počeli smo u njemu da posmatramo neposlušnu, razuzdanu masu koja nas sabotira u našim nastojanjima da se popnemo na vrletne litice uspeha. Naše telesno biće, naš organizam ne poznajemo i podcenjujemo. On je kao neposlušno dete koje bi da lenjstvuje kada treba raditi, koje želi stvari koje nisu dozvoljene, koje bi da se igra kada treba biti ozbiljan. Ovaj oholi i prezrivi stav našeg intelekta, zapravo samo je srce naših životnih zastoja.

Upravo zbog toga geštelt psihoterapija promoviše vraćanje bazičnoj povezanosti duha i tela, poznavanju i prepoznajavnju govora i signala našega tela, te poverenju u mudrost našeg bijološkog bića. Sposobnost igre, strast, pa čak i sposobnost lenjstvovanja dragocenosti su draovi prirode u kojima osim nas podjadnako uživaju i naši predci – životinje. Organizmička samoregulacija i kreativna adapatacija neiscrpno su polje podrške koje nas je kroz milenijume sačuvalo i koje nam idalje stoji na raspolaganju bez obzira na to što sam na njega zaboravili.

Osluškivanje Potreba

Mi smo bića potreba. Bez sredine, u vakuumu, ne bismo mogli opstati. Potrebna nam je gravitacija da nas drži na zemlji tonirajući naše mišiće, potrebna nam je atmosfera, vazdušni pritisak da bismo disali svojim plućima, i voda koja kruži da bismo hidrirali ćelije svoga tela, potrebna nam je sunčeva svetlost da bismo videli, i mesec da bi održavao ritam naših bioloških ciklusa, potreban nam je živi svet da bismo u njemu uživali ali i da bismo imali čime da napunimo želudac, potrebna nam je toplota ljudskog dodira da ne bismo osećali besmisao nepodnošljive usamljenosti…

Sposobnosti da osetimo i prepoznamo potrebu, da se pokrenemo u pravcu njenog ispunjenja, da osetimo blagodet i dobrobit telesnog, psihičkog i duhovnog hranjenja upravo predstavljaju sposobnost organizmičke samoregulacije. Organizmička samoregulacija je sposbnost našeg tela da vodi računa o sebi dirigujući milionima hemijsko-bioloških procesa koji se u nama odvijau. Jedan deo tih procesa je i sposbnost našeg tela da nas obavesti o potrebama koje su nastupile, korz glad, žeđ, nelogu, pritisak, bol, strah, bes, kao i korz zadovoljstvo, prijatnost, mir.

Na putu zadovoljavanja svojih potreba, međutim, suočavamo se sa mnogim teškoćama i problemima. Život je kompleksan i niko mu nije potpuno dorastao. Ponekad moramo da odustanemo od svojih potreba da bismo zadovoljili zahteve koji dolaze iz sredine. Predugo lišavanje onoga što je naša potreba dovodi do psihičkih smetnji. S druge strane, kreativno suočavanje sa preprekama, u kome mi menjamo naš život i naš život menja nas, u kome se adaptiramo i prilagođavamo, rastemo i razvijamo se, ovladavamo novim potencijalima, razvijamo veštine, stičemo nova iskustva i srećemo sve ono što je (od očaja do radosti) život namenio čoveku, sve to traganje za idealnom formom bivanja, to ispadanje i uzdizanje, sve to zajedno čini proces koji nazivamo kreativna adaptacija.

Ponovno učenje sposbnosti osluškivanja potreba, te reorganizovanje naših adaptacija i kreacija koje treba da dovedu do zadovoljenja srce je psihoterapsijkog procesa.

Psihoterapija se zasniva na procesima organizmičke samoregulacije i kreativne adaptacije koje smo zaboravili ili prosto nismo razvili. Kako je u pitanju nešto prirodno, nešto što je čoveku svojstveno milionima godina, isto možemo reći i za terapijski čin. Terapija, dakle, samo koristi naše prirodne mehanizme kojima je naše biće obdareno da bi povratilo i održavalo ravnotežu.

Autor: Nikola Krstić

2018-06-05T11:29:58+00:00

About the Author: