Kako se procenjuje opasnost od suicida?

crtež depresivnih ljudi spojenih bolom koji plaču

Procena opasnosti od suicida spada u jedan od najdelikatnijih, najodgovornijih i najtežih psihijatrijskih poslova. Prilikom donošenja te procene treba uzeti u obzir sledeće faktore:

1. Stepen (snaga) depresije i faza depresivne epizode su prvi faktori koji se uzimaju u obzir. Pacijenti kod kojih je dijagnostikovana umerena i naročito teška depresija prvi su pod rizikom. Ako je već ranije dijagnostikovana teška depresija a sada je na pomolu nova epizoda, to je faktor kome se pridaje naročiti značaj. Kao što je već rečeno u članku koji se bavi odnosom depresije i suicida naročito je opasna faza ulaska u novu depresivnu epizodu i faza izlaska iz epizode, kada simptomi još nisu dobili punu snagu i kada pacijent još uvek ima snage i volje da organizuje i izvrši samoubistvo.

2. Količina uznemirenosti, razdražljivosti i impulsivnost kao crta ličnosti su vrlo značajni faktori. Kod osoba čiju depresiju prate naleti snažne uznemirenosti (agitacije) i koje imaju teškoće u kontroli impulsa, histerioničnih i plahovitih, postoji veliki rizik od suicida. Suicid se zapravo često i počini impulsivno u stanju velike opšte uznemirenosti.

3. Stav prema samoubistvu koji pokazuje da li kod pacijenta postoji želja, ideja ili namera da izvrši samoubistvo predstavlja sledeći značajni pokazatelj. Problem sa ovim pokazateljem je što pacijent ponekad može skrivati svoje namere. Psihijatri se tada oslanjaju na neverbalne znakove i reakcije prilikom zaobilaznog ili direktnog ispitivanja u nastojanju da procene iskrenost ponuđenih odgovora.

4. U velikom broju slučajeva samoubistvo se izvrši pod dejstvom alkohola, droga ili lekova za smirenje. Konzumiranje alkohola, sedativa ili pojedinih droga, smanjuje kortikalnu kontrolu i inhibiciju (kontrolu i samoobuzdavanje koje kora velikog mozda vrši nad našim ponašanjem). Alkoholizam i narkomanija s’ druge strane izvanredno pogoduju razvoju depresije i pojačavaju njene simptome. Kombinacija alkoholizma i/ili narkomanije sa depresijom pokazala se naročito opasnom kod žena.

5. Nezadovoljavajući socijalni odnosi predstavljaju jedan od najznačajnijih faktora. Usamljene osobe koje nemaju prijatelje, partnera, porodicu ili se nalaze u vrlo neharmoničnim porodičnim odnosima gde se osećaju neshvaćeno ili su zlostavljane, naročito su u velikom riziku. Pacijenti koji su vezani obavezama odgovornosti prema deci i porodici u mnogo su manjem riziku od samoubistva.

6. Smatra se da postojanje slučajeva pokušaja samoubistva ili samoubistva u porodici takođe povećava rizik. Obrazac “rešavanja” problema kroz samoubistvo u porodici, veruje se, može imati uticaj na depresivnog pacijenta da pokuša da probleme “reši” na isti način.

7. Snažna stresna situacija u skorijoj prošlosti (šest meseci do dve godine) kao što je raskid ljubavne veze, gubitak posla, razvod, smrt ili tragični gubitak bliskog člana porodice, veliki materijalni gubitak i sl. povećavaju opasnost od suicida (i mogu spadati u pokretače depresivne epizode).

8. Kao još jedan od faktora uzima se loše zdravlje. Hronična oboljenja, invaliditet, prevremeno starenje, neizlečive bolesti sa potencijalno fatalnim ishodom mogu (ali i ne moraju) povećavati opasnost od suicida. Osobe lošeg opšteg zdravlja, bolešljive i slabog imuniteta, neuhranjena, izmučena borbom sa mentalnim teškoćama manje su tolerantne na strah i frustraciju i samim tim sklonije da izvrše samoubistvo.

9. Religija i religiozni stavovi mogu biti od značaja. Kako religije obično zabranjuju samoubistvo i smatraju ga velikim grehom prema životu, neke religiozne osobe mogu biti pod manjim rizikom.

10. Opšte emotivno i materijalno (socio-ekonomsko) blagostanje smatra se faktorom koji smanjuje rizik od samoubistva. Naprotiv ekonomska kriza, besposlica i loši odnosi sa bliskim osobama naglašavaju opasnost od suicida.

Najzad bez obzira na sve ove faktore teško je ako ne i nemoguće doneti pouzdanu procenu rizika od suicida. Snagu depresivne epizode često je teško proceniti, naročito kod mladih i kada je u pitanju prva depresivna epizoda. Neretko osoba dolazi na psihijatrijsko odeljenje i depresija joj biva dijagnostikovana tek što je počinila suicid.
Na psihijatrijskom pregledu osoba ne mora pokazati uznemirenost, napetost, razdražljivost i agresivnost (agitiranost), naročito ako je depresivna epizoda teška i ako je već uzela maha. Psihijatrija se zato vodi logikom da svaka depresija sa sobom nosi značajan rizik od suicida. Stav osobe prema suicidu kao i zloupotreba alkohola i droga mogu biti prikriveni, kako pred psihijatrom tako i pred članovima porodice. Za postojanje pokušaja suicida u porodici ne mora se znati, a pacijent pomaže da sakrije takve podatke i tako dalje.

S druge strane, kada je u pitanju depresija, faktori rizika obično idu ruku pod ruku. Depresivne osobe često su usamljene i nezadovoljne svojim porodičnim i opšte socijalnim odnosima i postignućima (što se smatra i jednim od uzroka depresije). Spas od narastajućeg nezadovoljstva sklone su da traže u alkoholu i narkomaniji, što ih ponekad uvlači u vrlo promiskuitetno ponašanje i u prostituciju a što opet snažno narušava njihovo samopoštovanje. Ovakav životni stil narušava i uništava i zdravlje i socio-ekonomski status tako da osoba ima sve manje snage i novca da se bori sa narastajućim nezadovoljstvom i unutrašnjim konfliktima. U takvim konstelacijama samoubistvo se lako može činiti kao jedini izlaz.

Iz svih navedenih razloga depresivna epizoda se u psihijatriji uvek tumači kao visoko rizična u pogledu mogućnosti suicida.

2018-06-06T17:24:37+00:00

About the Author: