Ognjen Vukotić

Psiholog – Geštalt/TA psihoterapeut pod supervizijom – Asistent

Moja Priča

Vreme je prolazilo dok sam razmišljao kako da počnem, kako da se predstavim. U redu, rekoh sebi, ko sam zapravo ja?

Nije bilo odgovora. Prostor za kucanje je ćutao prazan i gledao me sveojim belim pogledom. Mišići su se stezali, želeo sam da počnem da zapisujem. Želeo sam da to ide glatko i opušteno. Želeo sam da vam se dopadnem.

Na momenat se naježih, kao da sam se sreo sa samim sobom. Telo se opustilo. U meni je ponovo odzvonia misao: “Želim da vam se dopadnem.”

Dok sam to ponavaljo u sebi vrećelo mi se staro iskustvo samoće – onaj dečak koji se igrao sam u sobi kada tokom dugog dana niko nije bio tu. Onaj dečak koji je čeznuo za društvom i brinuo se da li će se ikada ikome dopasti. Gledao sam u tog dečaka želeći da budem tu za njega. Dopadao mi se. Imao je maštovite igre, gledao je neobične crtaće, voleo je ljudke. I danas bih se družio sa njim, pružio bih mu pažnju koja mu je nedostajala.

Shvatio sam da sam došao u kontakt sa sobom. Osetio sam razbuđenost i uzbuđenje. Telo je postalo lagano, a um prisutan i čist. Prepoznao sam ono što se u tom trenutku u meni dešavalo i tako postao spreman da vam kažem ko sam zaista, bez prikrvanja i rekelame. Prestao sam da se plašim i da se sakrivam. Osetio sam spremnost da se zaista upoznamo.

Prve korake u psihoterapiji započeo sam pod mentorstvom moga prijatelja Nikole Krstića koji je verovao da je u meni otkrio dar. Naše druženje polako se pretvaralo u ozbiljan rad a vatra u meni se rasplamsavala. Bilo je to ono vreme kada treba odlučiti kuda u žovotu.  Upisao sam paralelno Medicinski fakultet u Beogradu i psihoterapijsku edukaciju u akreditovanom centru “Gestalt Studio”. Nakon prve godine studija doneo sam može prvu tešku odluku u životu, koja je bila savim moja. Napustio sam Medicinski fakultet kreirajući tako iskustvo separacije, koje mi je, iako bolno usred oštre osude porodice, doneo osćej slobode i hrabrosti da sledi svoj osećaj i svoj put. Moj život postao je na novo, veliko platno po kojem sam mogao slobodno šarati svojim odlukama i preuzeti odgovornost za svoje izbore. Počeo sam se učiti preuimanju odgovornosti.

Staza me je  dalje vodila na studije Psihologije, što je ovaj put bila moja želja, a ne moje porodice. Počeo sam da stičem klinička znanja i praksu u psihodijagnostičkom radu sa kliničkom populacijom. Ući na psihijtrijska odeljenja, koja sam do tada gledao samo na filmovima bilo je za mene interesantno i uzbudljivo. Nikada prema tim ljudima nisam osećao ništa negativno. Ispunjavali su me poštovanje i želja da pomognem.

Naravno, paralelno sa studijom Psihologije, trajalo je i moje istraživanje sebe i širenje znanja o psihoterapiji, te 2015. odlučujem da upišem i edukaciju i iz Transakcione analize, pod mentorstvom Kristine Brajović Car.

Rad na sebi korz psihoterapiju me je menjao. Rastao sam i padao, nadao se i sumnjao. Bolelo je i prijalo je. Istraživao sam. Radeći kao psihoterapeut početnik tražio sam sebe. Kroz ulogu psihoteraputa sve više se pomaljao moje biće. Sklop isprva suvoparih znanja, teorija i tehnika polako je oživljavao u mojim rukama. Moje biće je tak bilo ono koje im je dalo životnost i smisao.

Uskoro smo Nikola i ja došli u kontakt sa relacionim pristupom Geštalt psihoterapiji čija je suština upravo novo korišćenje sebe u radu. Reč je o vodećem pravcu razvoja Geštalta terapije danas. Rad terapeuta ove struje uklopio se i u našu viziju i ubrzo smo počeli da prihvatamo i upijamo nova znanja. Osćaj da otkrivamo i stvaramo nešto novo, nešto naše, nešto što će postati istroja razvoja jednog psihoterapisjkog provca za mene je neprocenljiv. Ubrzo ovaj je pristup postao osnova našem centru za edukaciju – Geštalt Akademija, gde sam postao koosnivač, sekretar i asistent u nastavi. Prošlo je samo četiri godina a ja sam od zbunjenog adolescenta koji nesigrno traži svoj put postao važan deo velikog projekta u koji smo počeli ugrađivati svu svoju ljubav i posvećenost.

Četvorogodišnje iskustvo u radu sa klijentima, obogaćeno je mojim interesovanjima sa strane za slikarstvo, film, književnost, kao i razne alternativne oblike rada na sebi. Veoma mi je važan kontakt sa drugom osobom u radu, važno mi je da osetim ono o čemu govorimo, važno mi je da stanem i da razumem. Rekao bih da me je Karl Rodžers svojom knjigom On becoming a Person, najviše motivisao u mojoj potrazi kao i motivaciji drugih za dubinskim odnosom.

Inspiraciju crpim sa svih strana i iz različitih izvora.

U svoje slobodne vreme bavim se digitalnim kolažiranjem i crtanjem, snimanjem, video produkcijom i možda najvažnijim hobijem od svih, animacijom. Puna prosutnost u stvaralačkom činu podseća me na punu prisutnost koju negujem u psihoterapiji. Kada prisustvujem oživljavanju svojih kreacija, osetim punoću življenja sličnu onoj koja se na psihoterapiji desi u trenucima punog kontekta. Filmska umetnost je veliki deo mog života i odrastanja te je važan deo mog ličnog rasta i razvoja, kao i samoizražavnja.

Aktivno se bavim jogom, tekvondoom, aikidom i planinarenjem. Izučavam meditaciju, psihomagiju Alehandra Hodorovskog, različita stanja svesti i razne mogućnosti integrisanja umetnosti u ličnom rastu i razvoju.

Smatram da je boravak i povlačenje u prirodu, nužno i lekovito za upoznavanje sebe.

Na moj rad i pristup psihoterapiji najviše su uticali Alehandro Hodorovski, Karl Rodžers i Klaudo Naranho. Sopstvenu filozofiju izgrađujem na sopstvenom iskustvu i zapisivanju, veliki sam pristalica fenomenološkog stava, pratim i treniram intuiciju kao i svoja čula, koji su mi glavni instrument u psihoterapijskom radu. U radu se fokusiram na kreiranje odnosa koji podržava promene. Sa klijentima se prepuštam na putovanje u potrazi za originalnošću, spontanošću i autentičnosti bivanja i izražavanja.

Broj telefona: 060/476-5832

E-mail: ognjen.psihoterapeuttim@gmail.com

2019-03-25T13:57:37+00:00

About the Author: