Napad panike – panični poremećaj
Napad panike, panični poremećaj, simptomi
Nervoza, lupanje srca, znojenje dlanova, mučnina, malaksalost, nesvestica glavni su znaci raspoznavanja napada panike. Javlja se preplavljujući strah da ćemo izgubiti kontrolu nad sobom i da će drugi primetiti da sa nama nešto nije u redu. Ovim se strah još više uvećava i postaje još gori. U našem telu odvija se hemijska bura. Organizam luči adrenalin jer situaciju prepoznaje kao opasnu, a adrenalin pojačava lupanje srca jer priprema organizam za borbu ili bežanje, iako vidljivog razloga za paniku nema. Tako pomahnitali puls čini da se uplašimo još više. Strah raste i stvara se začarani krug. Plašimo se da ćemo poludeti. Nije nam jasno šta nam se događa. Kao da nismo više svoji. Plašimo se da će se napad ponoviti baš u najnezgodnijem trenutku.
Psihoterapija napada panike
Napad panike nije ništa drugo nego vrlo intenzivna anksioznost.
Od velike je važnosti da znamo da napad panike sam po sebi nije naročito opasan ako smo zdravi. Ipak, nema sumnje da su ova stanja izuzetno neprijatna, da čine da smo izloženi velikom stidu, da urušavaju naše samopouzdanje i samopoštovanje a vremenom mogu dovesti i do sklonosti ka samoizolaciji i samim tim ozbiljno narušiti kvalitet našeg života.
Srećom, putem odgovarajućeg rada na sebi najčešće je moguće potpuno prevazići napade panike. Psihoterapijske veštine i tehnike kojima raspolažemo dovode do regulacije dobrog dela simptoma paničnog poremećaja u velikom broju slučajeva.
Kroz psihoterapiju učimo da se na nov i dublji način povežemo sa sobom, da osluškujemo i razumemo svoje psihološko biće, da otkrijemo i prevaziđemo dublje uzroke paničnih napada. Ovim postepenim i nežnim procesom novog povezivanja sa sobom otklanjaju se uzroci paničnih stanja. Život nastavlja svojim tokom a iza nas ostaje jedno veoma važno i vredno iskustvo o načinu na koji funkcioniše naš složeni “biološki procesor”.
