Leva moždana hemisfera zadužena je za logičke operacije, klasifikacije i diferencijacije, red i poredak stvari, linearno zaključivanje… Kolokvijalno govoreći, leva hemisfera je naš unutrašnji matematičar. Ona proračunava, kalkuliše, analizira. Desna hemisfera više je poput unutrašnjeg umetnika. Tamo gde racio prestaje, počinje čudesna zemlja slika, mašte, boja, oblika, snova, imaginacije i intuicije. Istraživanja pokazuju da savremeni čovek u mnogo većoj meri koristi levu moždanu hemisferu, dok su funkcije desne neretko zakržljale.

Nema sumnje da su funkcije leve hemisfere veoma važne. Toliko toga valja dobro istražiti, izračunati i proračunati u životu. Međutim, dok je unutrašnji matematičar savremenog čoveka hiperaktivan i dok se trpa i tamo gde mu nije mesto ometajući našu spontanost, dotle naš unutrašnji umetnik uglavnom spava. Rezultat je siv, predvidljiv, rutiniziran, dosadan, iako sređen i uredan život. Pomalo se pretvaramo u robote koji su programirani da izvode određene operacije i koji pate od dosade, nedostatka životnog smisla i egzistencijalne usamljenosti. Školovanje savremenog čoveka u mnogome liči na programiranje jednog ovakvog robota. Leva hemisfera mora da ovlada veoma komplikovanim operacijama da bismo došli do odgovarajućeg zanimanja. Ciljevi koje postavljamo sebi uglavnom su „ego-ciljevi“, kao što su napredak, moć i bogatstvo.

Za to vreme naša duša čami u zaboravu i sve više se pitamo da li tako nešto uopšte postoji. Nju nije moguće analizirati, meriti i ispitati naučnim eksperimentima, pa ju je savremena nauka (mahom zasnovana na korišćenju leve hemisfere) gotovo prognala iz područja svog interesovanja. Ozbiljan i odrastao čovek ne bavi se takvim tricama.

Još jedno veoma važno područje u kojem se savremeni čovek pokazuje gotovo invalidan jeste područje emotivne inteligencije i interpersonalnih odnosa. Leva hemisfera ne govori jezikom emocija i ne može nam mnogo pomoći da se ostvarimo na ovom planu. Zaboravili smo da osluškujemo i razumemo svoja osećanja i osećanja bližnjih. Neretko nam nedostaje istinska empatija. Teško nam je da budemo spontani i ne znamo kako da se postavimo u intimnim odnosima. Zaboravili smo da se igramo, da maštamo, da sanjarimo. Svet naše dece (poznato je da je desna hemisfera kod dece mnogo aktivnija) postao nam je tuđ i nepristupačan pa ne umemo da im priđemo na odgovarajući način.

Istraživanja međutim pokazuju da su lucidnost, maštovitost, sposobnost za imaginaciju, kreativnost veoma važni faktori u našem životu. Oni naš život i rad čine mnogo zabavnijim, življim i zanimljivijim, ali isto tako dovode do većeg uspeha u životu i radu. Vođeni ovim otkrićem psiholozi su razvili bezbrojne metode koje imaju za cilj da se desna hemisfera aktivira i da se njeni beskrajni potencijali iskoriste. Ove tehnike našle su svoju primenu u gotovo svim oblastima kao što su obrazovanje, naučni rad i pronalazaštvo, psihoterapija, pedagogija, ali svoje važno mesto imaju i u radu policije, tajnih službi, advokata i tužilaca, istraživačkih timova najrazličitijih vrsta, novinara, lekara… Kada je neko više nego dobar u svom poslu, kažemo za njega da je pravi umetnik. Ovim upravo želimo reći da je on prevazišao rutiniziranu primenu znanja i pravila, već da je aktivirao svoje kreativne potencijale.