50

Geštalt psihoterapija kao igra

Igra je izraz zdravlja i proces samoisceljivanja

Zdravo biće je ono koje je zadržalo sposobnost da se igra. Igra je magija neobaveznosti, punog prisustva u trenutku, spontanosti i lakoće.

Gubljenje ove sposobnosti, jednom rečju gubljenje duha direktno je srazmerno potonuću naše duše u tmuran i neprijateljski svet odraslih, svet pritisaka i rokova, obaveza i zapostavljanja sebe, što je predvorje mentalnih teškoća.

Čitava umestnost, potreba čovekova da se na razne načine izrazi, sam stvaralički čin, nije ništa drugo nego samo i jedino igra. Drugim rečima, tako gde stvaranje postaje igra ima smisla govoriti o ematničkom stvaranju.

Stvaralački čin, čin igre, lekovit je, isceljujući, samoisceljujući za dušu.

Povezivanje sa unutrašnjim detetom

Radoznalost, dar za traganjem, sklonost oponašanju, glupiranje i ismevanje, jednom rečju igra, prirodna je i urođena isceljujuća sposobnost svakog od nas. Geštalt psihoterapija mobiliše i koristi ove potencijale našeg duha. Štaviše cilj terapije je da se ponovo povežemo sa unutrašnjim detetom i njegovom spontanošću, prirodnošću i radoznalošću.

Igra u Psihoterapiji

Ordinacija postaje igralište ili pozornica na kojoj sebe iskazujemo gestom i pokretom, na kojem oponašamo i karikiramo, skrivamo se i pronalazimo, plešemo, crtamo, pišemo, vajamo. Stolice, lampe, komode, knjige, slike, sve oživljava i postaje reprezent našeg unutrašnjeg sveta na putovanju samospoznaje.

Na ovaj način geštalt terapija napušta učmalo polje dosadnog i ozbiljnog, polje čija je siva aura tako dubouboko skopčana sa našim otužnim problemima, razmrdava i razgibava našu imaginaciju sve dok nas ponovo ne ogreje sunce mašte, sve dok naše životne okolnosti ne počnu da nam izgledaju komično i plastično. Neozbiljnost menja stvarnost, a naše, ponovo probuđeno unutrašnje dete ponovo se oseća živim. Ne treba ni spomenuti da su ovakva iskustva u svetu odraslih zapravo neprocenljiva.

Autor: Nikola Krstić

2018-07-30T18:39:09+00:00

About the Author: