Anksioznost i njeni oblici

Napad panike, prisilne misli, opsesivno kompulsivni sindrom, fobije, samo su neki od načina ispoljavanja naglašene anksioznosti.

Strepnja i strah sastavni su deo života. Imamo mnogo razloga da budemo zabrinuti. Mnogo je toga što može krenuti naopako. Nekada međutim ova stanja postaju izuzetno jaka ili trajna. Opsedaju nas negativne misli koje se vrte u krug i sa kojima ne uspevamo izaći na kraj. Osećamo da nismo sposobni da se suočimo sa izazovima koje život pred nas stavlja, da jednostavno nećemo uspeti u nekim važnim stvarima. Tada govorimo o naglašenoj anksioznosti. Šta su njeni uzroci?

Naglašena anksioznost

Naglašena anksioznost kod nekih od nas prisutna je od kad znamo za sebe. Neki su svoje naglašene anksioznosti postali svesni u adolescenciji. Neki od nas nisu primećivali svoju anksioznost ili je ona bila normalna, sve do jednog trenutka kada se naglo pojačala i privukla pažnju, postavši centar naše samoprocene i zabrinutosti za sebe ili svoje zdravlje. Drugi su pak jako zabrinuti za svoje zdravlje i razne simptome odmah tumače kao rak ili neko teško oboljenje. Treći imaju naglašene telesne simptome kao što je bol u grudima, grčevi u stomaku, kamen u želudcu. Anksioznost je često povezana sa raznim telesnim simptomima i tada govorimo o psihosomatici.

Ima međutim osoba kod kojih se naglašena anksioznost javlja odjednom. Obično nekoliko meseci ili čak i nekoliko godina posle nekog traumatičnog događaja. Ovi traumatični događaji mogu biti najrazličitije prirode. Gubitak ili promena posla, raskid emotivne veze ili razvod, naša bolest ili bolest člana porodice, nesrećan događaj sa teškim posledicama (npr. saobraćajna nesreća), smrt bliske osobe ili člana porodice. Tada govorimo o traumi kao o okidaču naglašene anksioznosti, paničnih napada ili slično.

Nekada međutim, naglašena i iscrpljujuća anksioznost se javlja “bez razloga” ili je njen okidač neki ne naročito krupan i značajan događaj. Čuli smo za smrt nekog mladića. Videli smo na zimi mršavog i gladnog  psa. Čuli smo potresnu reportažu na televiziji. U ovom slučaju svakodnevni životni ritam obično nam nije dozvolio da primetimo koliko u nama ima potisnutih negativnih osećanja ili straha, pa se pojavljuje nebitan okidač koji pokreće naše strahove ili negativne misli.

Kako je anksioznost i njene derivate kao što su napadi panike, fobije, opsesivne misli i kompulsivne (prisilne) radnje (OKP), sa ubrzavanjem savremenog načina života doživela ekspanziju i proširila se kao epidemija, psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti su je mnogo proučavali i utvrdili niz uzroka koji se sa njom dovode u neposrednu vezu.

Da bi ste radili na sebi razmislite kom tipu ispoljavanja anksioznosti Vi pripadate. Da li ste skloni generalnoj anksioznosti, napadima panike, fobijama, opsesivnim mislima, kompulzivnim (prisilnim) radnjama? Da li je vaša anksioznost prisutna još iz detinjstva iz adolescencije ili se odjednom pojavila? Koji su vaši načini da prepoznate, artikulišete i pokažete svoje emocije, svoj bol, strah, nezadovoljstvo, tugu?

2018-06-12T12:05:49+00:00

About the Author: