Vinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo SliderVinaora Nivo Slider

Clip_197_s3

      Čovek je izrazito socijalno biće. Od početka pa do kraja našeg života naša dobrobit u mnogome zavisi od drugih ljudi i njihovog odnosa prema nama. Uzet pojedinačno, svaki čovek je krhko stvorenje. Evolutivno gledano, naša izvanredna snaga leži u našem zajedništvu. Biološki smo, dakle, programirani tako da druga ljudska bića za nas igraju odlučujuću ulogu.

Opširnije...

leptir-na-cvetuPiše Psihoterapeut Ivana Kristić

Da li postoji razlika između pojmova svest i svesnost?

Kada je čovek budan, kada ne spava ili nije u nekom drugom izmenjenom stanju svesti, on je svestan. A zašto onda nekada čujemo da se kaže ”prizovi se svesti”, ili ”halo, osvesti se, to ne može tako”? Zar nismo već pri svesti samim tim što smo budni, pričamo ili radimo svoj posao.

Jesmo.

U čemu je onda stvar?

Opširnije...

Clip_252_a Simptomi anksioznosti

Uplašeni ste i zabrinuti sa vidljivim razlogom ili čak bez njega. Opsedaju vas negativne misli koje se vrte u krug. Osećate napetost i bol u nekim delovima tela, osećate glavobolju, bol u grudima, trnu vam ekstremiteti ili vas boli stomak ali vaš lekar kaže da je sa vama sve u redu. Često se osećate nezadovoljno i prazno, primetili ste da se manje smejete nego ranije. Nervozni ste i razdražljivi. Smetaju vam neke stvari koje ranije niste ni primećivali. Često ste na ivici da zaplačete. Osećate knedlu u grlu.  Kod ovakvih stanja govorimo o anksioznosti.

Anksioznost je u izvesnoj meri normalno stanje. Svi strepimo i brinemo, svi smo povremeno nervozni, nezadovoljni i razdražljivi. Ako ste međutim primetili da kod vas preovladavaju i istajavaju neki od gore nabrojanih simptoma, moguće je da je vaša anksioznost porasla.

Opširnije...

Clip_45_2Učenje i praksa povezivanja sa svojim emocijama i izražavanja emocija

Emocije koje ponekad zovemo i negativne, sastavni su deo života i normalna su reakcija na određene događaje. Uzbuđenje, trema i strah, stanja koja toliko podsećaju na anksioznost, su normalna reakcija nove i nepoznate situacije, na izlaganje pred drugima, na rizik kao sastavni deo života. Strah je reakcija na opasne i potencijalno opasne situacije. Ljutnja je normalna i prirodna reakcija na frustraciju, na osujećivanje naših želja i težnji. Tuga je sastavni deo ljubavi. Ona je normalna rekacija na gubitke, na ideju o prolaznosti, na osećaj da su usamljeni i zapostavljeni. Svi ovi osećaji i sva ova stanja satavni su i normalan deo svakodnovog života i sasvim je normalno da ih ponekad osećamo. Naša civilizacija mađutim potcenjuje značenje tzv. negativnih emocija i podstiče nas da ih potisnemo i progutamo. "Nije dozvoljeno ni dobro" biti tužan, nije lepo biti ljut, treba biti jak i nema razloga za strah, uče nas od malih nogu. Treba da se radujemo, da smo veseli, da uživamo u ljubavi koju nam pružaju ljudi oko nas i samo tako naš život ima smisla. Tako naučimo da negiramo i potiskujemo negativne emocije.

Opširnije...

Clip_208_s

Kakav god da je naš odnos sa njima, naši roditelji predstavljaju osobe od posebne važnosti u našem životu, pa su terapijski gledano vrlo interesantni. Mi nastajemo iz njihovog sjedinjenja, oni su prvi objekt naše beskrajne ljubavi i privrženosti, zadovoljenje naših potreba zavisi od njihove sposobnosti da ih prepoznaju, u njhovim očima se ogledamo da bismo izgradili sliku o sebi, naša individualnost razvija se kroz separaciju od njih. Sve do punoletstva zavisni smo od njih, a naša dobrobit tesno je povezana s njihovom sposobnošću da prepoznaju naše potrebe i da na njih odgovore, ali i od njihove sposobnosti da sami vode ispunjen i srećan život, a nas prihvate kao nesavršene i drugačije.

Opširnije...

Clip_257_s_2

       Paradoksalno, promena počinje tek s prihvatanjem i uvažavanjem onoga što jeste. Dokle god se borimo protiv sebe i onoga što jesmo, u nama samima imaćemo snažan otpor, i čim naša borba popusti, vratićemo se na staro. Psihičku promenu nije moguće izvesti na silu. Naše psihičko biće mnogo je mudrije nego što mislimo. Ništa u njemu nije slučajno.

Opširnije...

slajd_6_p2                                                                                                                                                   Psihosomatika - psihosomatska oboljenja - psihoterapija

 Knedla u grlu, bol u grudima, "grč" u želucu, nervozan stomak, napetost u ramenima i vratu, samo su neki od tipičnih problema psihosomatskog tipa. Ovde mogu spadati i menstrualni bolovi, neredovan ciklus, PMS i slično. Naše biće je čudesno i prefinjeno a jedinstvo telesnog i psihičkog (duhovnog) nešto je najdelikatnije, najsloženije i najsavršenije što postoji. Ovaj svet obiluje čudesnom lepotom ali takođe krije i mnoge tajne.

Opširnije...

Clip_367_s1 Šta je kriza srednjih godina?

Pojam srednje godine je veoma rastegljiv. Nekada se poistovećuje sa vremenom meno pauze kod žena ali mi ćemo ga ovde uzeti mnogo šire. Kako je dinamika savremenog načina života ogromna, već krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina svoga života, današnji čovek počinje osećati znake velikog zamora, nezadovoljstva i zasićenosti pa pitanja o smislu života i ispunjenosti naviru na novi način. Statistike pokazuju da ovo može biti vreme krupnih zdravstvenih problema ili velikih životnih odluka. Nekada se ovo vreme početkom srednjih godina naziva drugom mladošću jer na razne načine može biti turubulentno a izgleda da ga žene i muškarci preživljavaju na donekle drugačiji način. U svakom slučaju ovo je veoma važna životna dob jer je u srednjim godinama čovek zapravo na vrhuncu svoje zrelosti i svojih stvaralačkih snaga.

Opširnije...

Clip_114

      Neretko se srećemo s fenomen usamljenosti, ponekad i uprkos tome što živimo sa ljudima (ili zapravo pored njih). Osećaj usamljenosti, danas tako rasprostranjen pokazuje da u hipertehnologizovanom, užurbanom i uzrujenom dobu u kojem živimo nije lako kreirati hranljive i ispunjavajuće odnose sa sobom i drugima.

Opširnije...

Clip_1097_3

 

Kada kažemo "ova ljubav je prava" to zvuči kao da govorimo o nekoj spoljašnjoj činjenici, o nekom datom stanju stvari koje je takvo kakvo je, o nečemu što je izvan nas i što nema veze sa nama. Tada izlazi da neko prosto ima sreće da nađe pravu ljubav a neko ne. Kao da ljubav čeka negde da je pronađemo, da na nju nabasamo u šumi ljudi oko nas. Mislim da je to pogrešan način da se o ljubavi misli.

Opširnije...

 Simptomi depresijeslajd_3_p2 

Životni zastoj, nerealizovanost, nezadovoljstvo sobom, loše raspoloženje, tuga i usamljenost, nesanica, neki su od tipičnih simptoma depresije. Hronični umor, napetost, loš ili prenaglašen apetit verni su pratioci depresivnih poremećaja. Depresija je poremećaj raspoloženja. Loše raspoloženje čini da se osećamo sve manje funkcionalno i ostvareno, a ovo je opet uzrok još lošijeg raspoloženja. Tako nam se može dogoditi da se osećamo kao da smo zaglavljeni u živom blatu ili kao da se nalazimo u zatvoru ili začaranom krugu.

Opširnije...

Clip_2195_3

     

      Ovo je veoma važno pitanje ali na njega nema nekog gotovog odgovora. Mislim da je važno da ga sebi iznova postavljamo, pogotovo ako smo zaljubljeni. Neki filozofi smatraju da je smisao našeg života u traženju ili da kažem življenu naših odgovora na ovo pitanje. Ljubav je odgovor na problem smisla našeg postojanja, smatra čuveni psihoanalitičar Erih From.

Opširnije...

Clip_221_s

        Mi smo bića potreba. Bez sredine, u vakuumu, ne bismo mogli opstati. Potrebna nam je gravitacija da nas drži na zemlji tonirajući naše mišiće, potrebna nam je atmosfera, vazdušni pritisak da bismo disali svojim plućima, i voda koja kruži da bismo hidrirali ćelije svoga tela, potrebna nam je sunčeva svetlost da bismo videli, i mesec da bi održavao ritam naših bioloških ciklusa, potreban nam je živi svet da bismo u njemu uživali ali i da bismo imali čime da napunimo želudac, potrebna nam je toplota ljudskog dodira da ne bismo osećali besmisao nepodnošljive usamljenosti...

Opširnije...

slajd_8_p1Sinptomatoglogija traume

Ponekad nam se u životu dešavaju susreti sa okolnostima ili događajima koji su toliko preplavljujući, dramatični i opasni da naš psihološki aparat ne može da ih obradi. Jednom rečju ti događaji jednostvo su veći od nas. Zlostavljanje, ugroženost nas samih ili naših roditelja kada smo mali,  bolni raskid emotivne veze, bolest ili smrt bliskih osoba, lični zdravstveni problemi, nasilje u porodici ili drugi oblici nasilja, svi oblici psihofizičkog zlostavljanja u detinjstvu ili kasnije, nesrećni slučajevi,  gubitak materijalne sigurnosti, ratne i teške ekonomske okolnosti, samo su neki od takvih slučajeva koji dovode do trajnih psihičkih posledica. Posledice mogu biti brojne. Teška emotivna stanja, depresija, životni zastoj, teškoće u seksualnom funkcionisanju, napadi panike, noćne more, emotivna zaleđenost, naglašena anksioznost, nemogućnost formiranja novih emotivnih veza, prenaglašeni strahovi raznih svesti sve do nivoa fobije itd, neki su od načina na koji naša psiha može reagovati na akutne ili prošle traumatične događaje.

 

Opširnije...

Clip_371_s_2

       Geštaltistički pristup posmatra ljudsko biće kao celovito. Naše psihološko stanje odražava se na naše telesno, a naše telesno ima snažan uticaj na naše psihološko biće. Emocije utiču na način našeg razmišljanja, a način na koji vidimo sebe i ostale utiče na to kakvim ćemo emotivnim tonovima obojiti sliku sveta i nas samih... Naša pređašnja iskustva utiču na naša buduća, a ova opet menjaju ili potvrđuju naš odnos pred našim prošlim iskustvima.

Opširnije...

Clip_337

       Čitavog života rastemo i razvijamo se. Čak i kada se naš fiziološki rast zaustavi, nastavlja se proces psihološkog, socijalnog i duhovnog rasta i razvoja u kome naš život polako dobija svoju zaokruženost, a naše biće svoju celovitost.  Lični rast i razvoj su, dakle, celoživotni kreativni procesi realizacije i uvećavanja naših psihičkih, socijalnih i duhovnih potencijala, u skladu sa životnim dobom i njemu specifičnim iskustvima i potrebama naše duše.

Clip_11_s_5Nikola Krstić - psihoterapeut  060/714 11 55

Homo homini medicamentum est - čovek je čoveku lek

Psihoterapija je pokret duše ka načinima bivanja u kojima ćemo se osećati celovito. Podrška tom procesu je stvaranje jednog lekovitog međuljudskog odnosa. Tragajući za lekovitom klimom, klijent i terapeut razmenjuju misli i emocije, nadanja i strahove, iskustva, znanja, ideje... U ovoj razmeni, kada se klijent oseti spremnim, odvijaju se razgovori o bitnim temama i problemima, zastojima i smetnjama u psihičkom funkcionisanju. Rad se temelji na međusobnom uvažavanju i ravnopravnosti.

Opširnije...

Clip_385_s_crop       Najnovija otrkića dovela su do fantastičnih zaključaka po kojima je naš mozak poput plastične mase koju sami možemo oblikovati. Oblikujući svoje životno iskustvo, svoj životni stil i svoje doživljaje, imamo fantastičnu sposobnost programiranja i reprogramiranja ovog najsavršenijeg biološkog procesora. Psihoterapija i programi ličnog rasta i razvoja zapravo predstavljaju sticanje znanja o ovom procesu kroz praktično korišćenje veština oblikovanja fantastične plastičnosti našega mozga i naše biologije uopšte.

Opširnije...

   Clip_st_2

    Za verovanje da je ljubav lekovita i čudotvorna, danas imamo i naučnu potvrdu. Kreiranje zdravih emotivnih odnosa i život u zdravom psiho-socijanom okruženju ima neverovatan uticaj na naše, kako somatsko (telesno) tako i psihičko zdravlje. Ključ je u ogromnim uticajima sredine u kojoj živimo. Zdrava emotivna sredina, ali  i životni stil koji negujemo imaju odlučujući uticaj na epigenetičke strukture našeg organizma.  

Opširnije...

anksioznost crtez decka kako gasi vatru

Tipovi ispoljavanja anksioznosti

Napad panike, prisilne misli, opsesivno kompulsivni sindrom, fobije, samo su neki od načina ispoljavanja naglašenje anksioznosti.

Strepnja i strah sastavni su deo života. Imamo mnogo razloga da budemo zabrinuti. Mnogo je toga što može krenuti naopako. Nekada međutim ova stanja postaju izuzetno jaka ili trajna. Opsedaju nas negativne misli koje se vrte u krug i sa kojima ne uspevamo izaći na kraj. Osećamo da nismo sposobni da se suočimo sa izazovima koje život pred nas stavlja, da jednostavno nećemo uspeti u nekim važnim stvarima. Tada govorimo o naglašenoj anksioznosti. Šta su njeni uzroci?

Opširnije...

psihosomatika_teloNaše telo kod anksioznosti

Savremena medicina zaključila je da je većina bolesti našeg tela, psihosomatskog karaktera, odnosno da je povezana sa stanjem našeg duha, uže sa anksioznošću, strahom, depresijom, brzinom savremenog života.

Povišenu anksioznost često prate mnogi telesni simptomi. Glavobolja, pritisak ili bol u grudima, bolovi u stomaku kao što su grč u želudcu ili bolni probodi u crevima (kolike), knedla u grlu, napetost (spazam) mišića ramena i vrata, prekomerno znojenje, znoj vrlo neprijatnog mirisa, lupanje srca, samo su neki od njih. Zašto je to tako?

Opširnije...

lakovi_v   

   Mnogi ljudi koji potraže ili nameravaju da potraže pshoterapijsku ili psihijatrijsku pomoć imaju nedoumca oko sledećih pitanja : Da li psihoterapija podrazumeva ili isključuje upotrebu lekova? Da li će njihov psihoterapeut od njih zahtevati da uzimaju psihoaktivne lekove, da li će im prepisati lekove, ili će možda insistirati da prestanu sa uzimanjem lekova (ako ih već uzimaju)? Da li lekovi koje prepisuje psihijatar stvaraju zavisnost? Najzad, kakav je uošte odnos između psihijatrijskog i psihoterapijskog lečenja, ko su psihoterapeuti, a ko psihijatri?

Opširnije...

slajd_5_p1 Napad panike, panični poremećaj, simptomi

Nervoza, lupanje srca, znojenje dlanova, mučnina, malaksalost, nesvestica glavni su znaci raspoznavanja napada panike. Javlja se preplavljujući strah da ćemo izgubiti kontrolu nad sobom i da će drugi primetiti da sa nama nešto nije u redu. Ovim se strah još više uvećava i postaje još gori. U našem telu odvija se hemijska bura. Organizam luči adrenalin jer situaciju prepoznaje kao opasnu, a adrenalin pojačava lupanje srca jer priprema organizam za borbu ili bežanje, ijako vidljivog razloga za paniku nema. Tako pomahnitali puls čini da se uplašimo još više. Strah raste i stvara se začarani krug. Plašimo se da će mo poludeti. Nije nam jasno šta nam se događa. Kao da nismo više svoji. Plašimo se da će se napad ponoviti baš u najnezgodnijem trenutku.

Opširnije...

Clip_140_crop        Savremeni čovek našao se u kovitlacu između velikih i važnih zahteva koje pred njega postalja privatni i profesionalni život. Uspeh na profesionalnom planu zahteva od nas da obrazovanju i radu posvetimo ogromno vreme i energiju. Naše školovanje obično zauzme čitavu prvu trećinu našeg života, a savremeni načini rada zahtevaju doživotnu edukaciju i usavršavanje. Stoga smo završili veliki i važan posao ako smo naučili kako da brzo, kvalitetno i efikasno učimo i razvijamo svoje sposobnosti. Slično je i sa poslom pa sve češće živimo da bi radili umesto da radimo da bi živeli.

Opširnije...

slajd_10_p1Poremećaj ishrane Gojaznost Anoreksija Bulimija - psihoterapija (idi)

Više od 50% čovečanstva pati od neke vrste poremećaja ishrane. Najčešće je to gojaznost ali su i anoreksija i bulimija u dramatičnom porastu, naročito kod mladih žena. Naš odnos prema hrani reflektuje naše najdublje psihološke mehanizme i konflikte. Gojaznost je često začaranim uzročno-posledičnim vezama povezana sa emotivnim nezadovoljstvom (glađu). Emotivna "glad", usamljenost i nezadovoljstvo sobom, često strah i strepnja kompenzuju se prekomernim konzumiranjem hrane. Nezadovoljstvo ali i opsednutost svojim fizičkim izgledom  onda utiče na naše samopouzdanje, stvara razjedajući osećaj krivice i dodatno nas udaljava od ostvarenja na emotivnom planu. U osnovi se nalazi teškoća da prihvatimo i volimo sebe ali i strah pred surovošću drugih. Na ovaj način nalazimo se u začaranom krugu iz koga, kako nam se često čini, nema izlaska.

Opširnije...

Clip_60_s

        Kada sam pre mnogo godina došao na psihoterapijsku edukaciju, očekivao sam profesore koji će ispred table predavati o tome šta treba da radimo da bismo pomogli drugim ljudima. Stoga sam bio iznenađen kada mi je objašnjeno da se najveći i najvažniji deo edukacije sastoji iz mog ličnog prolaženja kroz dugogodišnji psihoterapijski proces.

Opširnije...

Clip_1509_2Zapravo izgleda da je teškoća da se ostvarimo na emotivnom planu podjednako veliki izazov i za muškarce i za žene. I inače sam stava da je naglašavanje polnih razlika u kvazi psihološke svrhe preterano. Radije bi ih podveo pod individulne razlike. Ima naravno muškaraca koji su oličenje muškog stereotipa i obrnuto, aliverujem da su psihološke razlike između savremenih žena i muškaraca u urbanim sredinama mnogo manje nego što se to pretpostavlja.

Opširnije...

Clip_1065_4

Verujem da je savremeni čovek izuzetno usamljen. Sa tim se svaki dan srećemo na psihoterapijskim seansama. Često se osećamo usaljeni uprkos porodici i stotinama prijatelja na fejsbuku. Ljudi obično misle da su usamljeni jer nisu pronašli pravu/pravog. Od svoje usamljenosti pokušavaju da pobegnu drugom ljudskom biću.

Opširnije...

Clip_12_2

      Šire gledajući, terapija omogućava klijentu da sagleda na koji način je kreirao svoju životnu situaciju, kako u onom dobrom, tako i u onom nezadovoljavajućem delu. Uprkos polaznom uverenju da su drugi ljudi i okolnosti krivi za njegovo nezadovoljstvo i bol, klijent vremenom počinje da uviđa na koji način sam učestvuje u kreiranju nezadovoljavajuće situacije i odnosa.

Opširnije...

Clip_88_2Ljubav ili zaljubljenost?

Verovatno mnogi od nas, kada čujemu za pravu ljubav, zapravo pomislimo na intenzitet zaljubljenosti. Na snažnu, često opsesivnu želju da se sa nekim bude po svaku cenu. Na neodoljivu privlačnost koja se u narodu često zove i ljubavno ludilo. Tad smo spremni na sve samo da bi bili sa svojom ljubavlju. "Ništa nas na svetu ne može rastaviti" i spremni smo da pomerimo planine i pregazimo vode samo da bi bili sa voljenim bićem.  

Nažalost ili možda srećom, ovo stanje obično nije dugog veka. Nakon nekoliko meseci do najviše dve godine otreznimo se i pitamo se gde je sva ta silna i prelepa ljubav nestala. Često se osećamo prevareni i patimo za njom. Duboko smo razočarani jer otkrijemo da je osoba sa kojom smo bili prilično drugačije od osobe koju smo voleli. Promenila/o se! - kažemo i više nije kao pre. Sve bi učinili da se vrate oni predivni, zaneseni dani. To se međutim obično ne desi. Patimo strašno za svojim izgubljenim bogom i kažemo da su sve prave ljubavi tužne. Plašimo se da ćemo ostati sami ili da nećemo stići da zasnujemo porodicu.

Opširnije...


Clip_812Piše Bojana Jovanović

Posmatrajući praksu, čini se da je najveći broj problema, ako ne i svi koji se iznose pred psihoterapeuta pitanje ljubavi: raskid veze, neuzvraćena ljubav, odsustvo ljubavi, zaljubljivanje...Onda je prirodno da i lek za ove probleme takođe bude ljubav. Drugim rečima, ljubav je svuda oko nas. Ali šta je zapravo u srži ovog, teško opisivog a tako poznatog, fenomena?

Opširnije...

Clip_381_s_4

      Leva moždana hemisfera zadužena je za logičke operacije, klasifikacije i diferencijacije, red i poredak stvari, linearno zaključivanje... Kolokvijano govoreći, leva hemisfera je naš unutrašnji matematičar. Ona proračunava, kalkuliše, analizira. Desna hemisfera više je poput unutrašnjeg umetnika. Tamo gde racio prestaje, počinje čudesna zemlja slika, mašte, boja, oblika, snova, imaginacije i intuicije. Istraživanja pokazuju da savremeni čovek u mnogo većoj meri koristi levu moždanu hemisferu, dok su funkcije desne neretko zakržljale.

Opširnije...

Joomla extensions by Siteground Hosting